Ženski svet

Па она што си је волео, нгго је још и сад волиш. То је изрекла у намери да га искудџау и није нромашила. Не волим је више, а нисам је баш ни волео лдраво, тек оиако ! А није она ini лешпа од тебе! Е, ал је аа то оиет волиш ! мази ее Невенка. 11е волим, здравља ми !. . . Ако ти хоћеш, Нево, ја 1»у само тебе волети, и то тако ky те волети,.... ал, ... не умем ти ни казати како;...... не знаш како ми јс мило било кад сам те видио данас!... Доста беше. Нева је чула шта је сазнати желела. И сад настаде поверљиво саоиштавање: А ја сам увек, увек на тсбе мислила!.. Па нећу баш да мислим, ал опет морам! Колико сам ее искала од Дале да дођем овамо, ал Лала ни да чује: расрдио се што сам онда дуго седила баиг у најгоре доба, кад је била највећа радња, па је казао никад више иећс ме пустити у госте. Сад некако просио ме онај Миле Јовић. приличан је газда, лала ко има вољу, а ја плачи, па све око нане да наговорн лалу да ме пусти овамо у госте. Те тако нана: па нусти дете нек се мало проведе и још мало продевује, док је не заробиш тако младу; доста ће чамити од зелен.ог венца ко и сама што сам !... И тако ти наш лала попусти. A.r, не марим ја баш за провод, већ само сам хтела да дођем да видим да л ти другу волиш, па ако волиш,... онда бих отишла па би се удала за... Мила!. .

Последње речи изговорила је скоро иркосно на што .1 аза муњевито плану: не ће тебе добити Миле док сам ја жив. Нева се тони од милине. Истину је говорила Лази; никада није могла заборавити онај рогаљ преко пута где стаиује Лаза, на ком га је тако често виђала и погледала. Често се онда еастајаху и разговараху, iiito оставн у девојчету неизгладив сиомен, а онда још није ни мислио на волење, а ни Иева баш не беше оида така као данас. Нево, Нево, хоћеш ли да будеш моја ? клицао је раздрагани момак. —■ Ако i.ie волиш другу! Не волим, Нево, нисам ј‘е никад ни волео тако! Смиљи се замути у глави са тог срамног одрицања. Хтеде да крочи да га предупреди, али се не мога маћи с места. Хтеде да узвикне, да ирокуне та два створа која је највећма на свету љубила, и који јој ето срећу унитптише, алн јој и језик отказа услугу... Да л то гром нуче, те иред његовом величанотвеном страхотом ногну главу несрећна девојка?... Не! беше то издајнички пољуб, који јс порази!.... Шклоцнуше вратоца на кумовој кући. Севну муња и озари Лазу где као на крилима одлете беломе кућерцу. Над селом завлада мир, тишина, спокојство. Само кашто севне муња и обасја једну виту прилику, која као уклета клеца под теретом безименог бола !... I (Свршиће се.)

КОВЧЕЖИЋ.

Гласник.

Верили се, наш сарадиик г. Богдан Ж. Ђурf)ee, учитељ земунски са уд. Софијом Дамјанови-Ra из Земуна. Г. Новак Поаов из Мошорина са гђицом Софијом Ковачееидевом из Новог Сада. Сретно им било ! Одликовање. Управитељица више женске школе у Београду гђа Милева ВуловиКка одликована је орденом св. Саве IV. степена, а гђа Круна АКимовиКка управитељица више жен. школе у Крагујевцу истим орденом V. степена. Нови учитељски конвикти. По нримеру српских учитеља из митрополије карловачке, који

су 1890. године основали и већ отворили у Н. Саду Сриски учитељски конвикт, решили се на то племенито Дело и учитељи осн. нар. школа у Србији и снремају се, да подигну у Београду „ Счител.ски Дом“ за своју децу и своје друштвене цели. То исто су учинили и браћа Хрвати и на Преображење, као на рођен-дан нашег иремилостивог кваља Франца ЈосиФа I. ударили су темељ новој згради „Мчишељског Конвикша и у Загребу. Нека им је сретно! Нова зарада за женске. У Америци узимају жеиске за кондуктере на варошким трамвајима (коњским железницама). Надамо се, да ће се и

ЖЕНСЕИ СВЕТ. Бр. 3