Ženski svet

Отат! и мати подигну у вис своје дијете, кад их оно умиљато зове па га љубе, и тепају му: „Расти сине расти својијем родитељима, да будеш велики Србин и тјелом II делом !“ Или „Расти шћери наша, да узрастеш за Србина, да будете два тјела а једна дугаа“ .. . Зар има задовољства онај богаташ, који нема свог порода? Заиста нема! Сва његова блага ништава еу према срећном иороду једног сиромаха. Колико ли их има, па би дали млого, да имају свој пород? У данашњем свијету мртав је онај народ, гдје нема свога норода. Све пропада благо и господство, а једино до свртиетка овога свијета живи пород узданица народна.. Вјечни је закон: patfamu се и умирати. Па, када је од такве вриједиости пород, то и ми сестро драга, треба да иастојимо, да негујемо свој пород. У првом реду мати је дужна, да се стара за бољитак свога порода. Од матере зависи какав ће јој пород бити; од матере зависи да је народ нанредан, јер како оне однегују из малена, такав ће нород бити и кад одрасте... Много има матера, па не ће да пазе свој пород, роде, али како одгоје? То је главиије, јер срамно је убити свој пород, а убија се тијем, ако у свакој прилици llе узнастојимо да нам дјеца буду здрава, честита и напредна. „ Здрава је душа у здраву шијелу“. Па како велика одговорност пада на родитеље, кад им пород закржљави, па када буде у најљепшим годинама, они су ти још онда изнемогли! А, како мора срце забољети родитеље, кад им невинашце умре прије времена, иа то, еестро драга, нека те подсећају узвишене ријечи великана Францускрг Виктора Хига: Т И sopa плаче, кад мало дијете умире ирије времена и враЛа се својој браfiu анђелима.“ Заиста има много матера, које ни мало не пазе на своју дјецу, него се ослањају на судбину што му Бог да; а у судбине су оштри зуби, она коси и тамани сваку љеност и ненажњу.

Гдје се добро пород одгаји и пази, ту боље цвјетају домови. У таквијем су домовима вриједне задруге, ту свака кућа пјева. Са болом у души морамо признати, да у нас опадају домаће задруге, нека се отровна клица увукла међу наш народ, па нас подгриза и ми опадамо... Колико је нашијех матера, које роде једно или по двоје дјеце, а што је горе ни но једно; многе се одале у некакво велико господство.. Овијем светом овлада нека нова струја, крја све заводи у моду. Па на жалост, већ је ушла и та мода, да ни праве родиље не ће да pai>ajy дјецу земне анђеле, него Боже, ти опрости! употребљују разна неваљала срества а тијем гријеше Богу и народу . . Камо иаше прве матере, које су по деветоро и више дјеце рађале? Тијем су се дичиде и поносиле као што и треба, а данас их нема l Или, ако их и има то је врло мало .. . И то мало већином се налази код нижих слалежа. Више код сиромаха него код богаташа, мање код онијех који се рачунају да су просвјећени, него ли код непросвј ећениј ех. Вог кад је створио прве л>уде рекао им је: ~ Множите се , штуните земљу и владајте њоме“ , говори св. Писмо. Па видиш сестро драга да многи наши родитељи гријеше. Овдје је прва маги, да се својски заузме за свој пород, да чистом и иравом материнском његом одгаје свој пород, да не жали труда и муке; јер ниј е' се лијепо назвати матером, а не одговарати својим дужностима. Сви просвјећени народи на Западу, до скора су цијенили нас Србе, да смо варвари т. ј. да између себе чинимо много неваљалства, да једни друге бијемо, да међу собом немамо никакве моралности; просто, да смо као неразумне животиње само без репа.. Ето тако је то било! а данас је све друкчије... То је све било за то, што нас научењаци, што нас страни свијет иије добро

Бр. 3. ЖЕНСКИ СВЕТ.