Ženski svet

Како се пак данас наши ћилимови израђују не смем их на светлост изнети а камо ли на сунце јер избледе, а само их јаче повуци па се подеру. Кучина им је основа, па зато и јесу трице и кучине, а не суво злато као старински. Можда ће се рећи: дух времена напред иде и неда се у прошлост пренети па тако је и са нашом домаћом индустријом. То стоји не захтевам ја да мати увек млада остане, јер то је немогуће него само то, да се кћи матере не одрече. Да се типична лепота наших старинских радова кроз генерације одржи подмлађена модерним духом. Ручне тканине много су јаче од <i>aбричних, и по томе само привидно скупље. А и здравије су, јер се под њима тело једначије испарава, нег што то код Фабричних тканина бива. По томе се српско

платно за готовљење рубља само ирепоручује. У најновије време ушло је у Паризу у моду да даме носе рубље од српског платна, ал машином готовљено. Сад да смо ми у своје време, као што сам нре толико година предложила, натле платно на ту пијацу донели, отворили би нашем иароду нов извор заслуге, ал и ту је на жалост као и код нагаих ћилимова, морају нам странци предњачити. Наш народ је за ових последњих година јако осиромашио услед разних недаћа, српске госпође учиниле би роду глас, кад би од српског платна рубље готовиле, јер би тиме себи а и свом народу користиле, свака заштеђена крајцара је равна привређеној, и тако би новац који сад странима одлази у нашем нар ду остао. На дело дакле српске кћери! то смо себи, то смо нашем народу дужне. С. С.

УСЛУЖНОСТ.

~La galanterie с’ est Г amour sans amonr“, каже једна духовита светска госпођа и списатељица Француска. А ја би услужност назвала теоријом љубави, иогато се на њој виде сви спољашњи облици љубави, садржавајући у себи све законе, ио којој се љубав развијати и опазити мора. И баш зато, што је услужност наука „Форме“, није она рођена у исто доба, када и љубав, него се постепено из ње развијала, док није постала засебно самостална независна од своје матере љубави. Као место-рођења услужности, могао би се Рим навеети; пошто Римљани не имађаху израза за појам услуге галантерије него се само у књижевости, особито у песништву Овида, оназилаГнека нарочита наклоност људи, своје удобности жртвовати жељама и уживању женских. Изгледа, да је Овид у опће први списатељ био, који је појам услужности изнео, ti целом начину описа о услузи стоји близу, да једном љубавнику није требало мало воље и храбрости, омогућити жртве, својој љубазници такове услуге указати,

Ћеретања; Olga Wohlbrück.

„које се иначе само од једног слуге захгевати могу.“ Тај појам тумачи уједно обичај римских песника своју љубазницу ~domina“ (господарица) називати. Знатни списатељи констатују о Грцима, да, су људи до крајности брижљиво пазили на своје понашање, где су биле женске, али да ништа нису знали о оним незнатним пажњама, из којнх се данашња модерна услужност састоји. Та се реченица иреноси и на све остале народности старога века, а Овид је као што рекох, први несник старога века, који је покушао из обичне иреживеле љубави, створити једну „леиу вештину“. Он ставља такова правила по којим незпајући сам даје први правац галантерији. Те Овидове основе сачињавају до данас базис наше модерне услужности. Чујмо, пгга каже римски песник: „Не титрај се никад погрешкама или малим недостатцима једне женске; напротив чиии јој увек „комплименте“ над евим, што је на њој лепо; њеном лицу, коси, њеним заокруженим прстићима и малој нози. При иреетавама тапши оном, коме се она

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 4,