Ženski svet

У свему образованоме свијету, сви мјеродавни Фактори старају се у свему и свачему, а да народ буде здрав; јер док је човјек здрав, он може бити способан за различита дјела и предузећа; док иапротив слаб и болестан човјек не може ништа да користи себи, друштву, ии самоме народу. Разне бољетице и слабо здравље не дају болесну човјеку да ради на унапређењу било свога народа, било појединијех држава, или и читава рода људскога. Саме државе и грађанске власти гдје се жели да буде напредно народно благостање иду на руку иојединцима, друштвима, задругама и свима хуманим установама. Поред рада и напретка материјалног и моралног, такође се на ирвоме мјесту стара и употребљују нужне мјере са здравственог гледишта: оснивају се разна љечничка удружења, гимнастичка друштва и др. Од сиромаха до богаташа свак се стара, да је здрав, јер кад је човјек здрав, па кад му много нешта и Фали, он узвишено мисли и хвали Бога, што је здрав. Видјела си биједнога сиромаха, те нема куће ни кућишта, иема се у шта преобући, .[нема увијек ни хлеба да се наједе, али је здрав па приноси хвалу Свевишњему: „Хвала ти Боже, када си ми здравља дао. Молим ти се уздржи ме здрава и чила да се у болести не напатим!“ Колико сам пута чуо, а и сама си слушала из уста множине људи и жена: „Свега имам и имаћу, кад ми је Бог здракља дао! и Бидио сам, сестро драга, великијех богаташа у нашем народу, које би због богаства у другијех народа звали: племићима, гроФовима или баронима, свега имају, што но веле : „Да се шећером ране, пе би га појели!“ Али у болести многи ванију: „Просто ти све благо, само ми здравље поврати! и Чула си, колико пута просјака или слијепца, како благосиља онога ко му пружи новчић, или комадић хљеба: „Ти мени удијелио милостињу, Бог теби срећу и добро здравље! Хвала ти и здрав био ! u

Колико си пута чула од стара човјека, или жене: „Шћерко, чувај здравље, јер што се изгуби више ее не повраћа.. Или ако се II поврати то је с муком и великим теретом. Чувај здравље, јер се са здр ављем ништа измиј ешало ниј е! u Па си морала од својих родитеЈва често чути, док си мања била: „Бог нам здрав.ке даје, али нам је рекао: Чувајте своје здравље! Слушај нас шћери драга, бог ти дао здравља! Здрав.вем те Бог обдарио! Здрава нам и весела била! u и тако дал>е. И, мени када си год писала, при завршетку писма рекла си: „У здрав.ву да се видимо! и Атако пише сваки пријатељ пријатељу. У свему свијету ме|у просвећенима и непросвећенима, здравље се цијени, поштује и чува, само је разлика мећу људима, што свак не зна или не ће да чува своје здравље. Човјек без здравља, ко воћка, која почела трунути, па рода не даје и чека вјетра, да је сурва и сруши, или очекује свога газду, када ће је са тестером пререзати, ја са сјекиром пресјећи и наложити на ватру ... Тако и болестан човјек, он је увјек наклоњен пропасти; никада не може о добру мислити; болестан мрзи сам на се, на своју околицу и на свакога! Болестан је човјек блијед, намргођен, остављен сам, за никога не осјећа, него само нремишља о својој болести. Он не може ништа узвишено да мисјш и ради. Ио и међу болесницима има изузетака, као год и међу здравима; и као што сваки не пати од једне исте болестиЈ тако ни сваки човјек није једнако расположен, или нерасположен у болести. Али, узевши у оиште болеснике, они су већином изгубљени и само једино о својој бољетици премишљају, а на свијет гледају сасвим другим очима. Дакле, видиш, дична Српкињо, да нам је здравље најпрече, и ако смо ради извршити тачно дужносу, на коју нас Бог упућује, морамо прије свега здрави бити; јер: „У здраву тијелу. здрава је душа! и Не ће ти, драга селе, мрско бити, што ћу у овоме писму нешто изнијети, јер

ВР. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ.