Ženski svet

слављеника и песника њиховог срца. Људско је срце најсавршенији инштруменат на свету, јер сви осећаји 7 шта више и сама тавна слутња, свако чувство има своју жицу у том чудноватом инштрументу. Али снага сваког инштрумента у принципу истог стоји у његовом основу 7 јер 7 само задрмана жица звучи. Ти си слављениче 7 на тим жицама дивне иесме изводио у славу Бога и славу нашега народа 7 који три вере исповеда 7 али је зато оиет један 7 као што је и један Бог у облику Свете Тројице. Многа ти је звучна иесма громко одјекнула цо тиироком славенском свету 7 и братске осећаје узбудила 7 па и у страном се чула свету 7 ал што си 7 слављениче 7 оне танке жице иокренуо у срцу српске деце 7 тиме си души места ухватио. Те ће ти

танке жице одбити смрт од главе 7 јер вечно у деци живи вера 7 љубав и надежда српског народа. С тог ти слављениче само могу рећи: Хвала ти у име српске мајке и њене деце на невен-цвећу 7 које си у срце нангах малиша усадио 7 људским врлинама сунчао 7 а родољубл>ем росио. Од нас хвала а од Бога здравље и весеље 7 на многаја љета!“ Ова је здравица пажлшво саслушана и на свршетку бурним одобравањем поздрављена. И наш лист, као представник и заступник свију овостраних добротворних Задруга Српкиња придружује се овој народној слави и довикује свим гласом свога женског удружења: Нека нам још дуго живи наш мили песник Чика-Јова Змај !

МАТИ.

0 ! како је брижна 7 еетна Дочекала зору 7 даи; Већ четири ноћи има Како од ње бсга сан. Зашто ми је лице њено Обавила туга 7 сет ? Мисли њене нису близу, Далеки је њихов лет. Не може их с’ оставити Ни за часак ни за трен; Па куд лете мисли њене... ? Тамо где је синак њен. Од њег’ нема већ одавно Да добије какав јав; Па се нежна мати брине: Шта је с’ њиме? Је ли здрав ? Црне јој се мисли врзу Црне мисли: слутња 7 јад; Ничег нема што би могло Да је теши 7 даде над. Оборила главу доле 7 Сетан поглед баца свој 7 Тек уздане са шапатом: Шта ли ради Боже мој ? На клупици села тужна 7 Свалио је мисли рој ; Гор Милановац. '%

И тек што се са ње диже Да надгледне посо свој —• Ал’ се трже! Јер из собе Весео се зачу глас: Ево писма! браца пише 7 Он се опет сећа нас. Је л’ истина? мати викну, Скиде јој се терет сав 7 Деде брзо прочитај га! Да видимо је ли здрав. Здрав је браца! сеја збори Радосно јој дрхти глас; Кроз недељу дана нано Ето њега и код нас! У мајкином оку суза Од радости трепти већ; Кад заврши сеја писмо А она ће за тим рећ’: 0 ти чили мој несташко ! Како си ми зад’о јад ; Не знаш шта је твоја нана Помишљала за те сад. Због твог дугог неписања Ти си видим био крив; Но миломе Богу хвала! Кад си само здрав и жив.

Влад. М. Луњевица.

Вр. 7. ЖЕНСКИ СВЕТ.

99