Ženski svet

вио своме паметном и вредном сину. Желео је, да га ожени ; та већ му је двадесет година 7 али син му одговори: Чекај тато, док нрво кућу саградимо па онда жену у кућу. Знао је Јаков врло добро. да му школован син не може узети сасвим нросту сељанку. Али сс бојао да не доведе какву помодарку, која их не би поштовала те би окренула може бити све тумбе. Но Алка му на то увек одговараше: Не брини се Јакове, наш је син паметан; знаће изабрати и себи добра друга а и нама добру снаху * :ј: * Тако је Тодор радио пет година заједно с оцем својим. И за то времс удвостручили су своје имање. Тодор јо задовољно гледао на своју дивно обрађену земљу. Па једиог дана весело рече своме оцу: Е видиш тато. сад ћемо назидати лепу кућу у сред воћњака, иа опда у име Бога да се и оженим. У добри час сине, а јеси ли већ коју и обегенисао ? (заволео) Јесам тато. А знаш ли коју ? Не знам ; док ми не кажеш. Лепу- Спду, ћерку Николе Бикарића. Шта 7 кћер оног марвеног трговца? Е. сине 7 то ми је по вољи. Паметно си наумио. Чујем, да је девојка ваљана, добраи скромна, да се васпитала у како оно кажете у вишој школи. Па је ли сине, хоће ли бити и мало мираза; што но кажу наши ? Не знам тато. Сигурно да има ; јединица је ; а отац јрј је доста стекао. Поштеним својим трудом и радом ! доврши Алка, која баш уђе у собу ; те је чула њихове носледње речи. Ех ; еине ; нродужи Алка. Вал.анију девојку од ње ниси могао наћи у целом свету. И ја сам уверен мамо ; да ће вас обоје и поштовати. Та сиротица није занамтила своју мајку ; па ће тебе мамо ; волети као и рођену. Чим је прво пролетно сунце синуло одмах позваше зидаре и друге мајсторе, да што брже и леише назидају и украсе кућу. Јаков остави сасвим на вољу своме сину 7 пошто oir то бо.ве и разуме. Радило се брзо ; није се ту жалило ни новца ни труда ; а Јаков је само уживао како ће то бити читав дворац. Кућа беше заиста лепа па и велика. Архитект јој даде изглед правог господског летњака ; а Тодор се старао да засади около куће мири-

сава дрвећа и разна цвећа. Сваки дан се радило и додавало што је недостајало. Па најпосле донесоше из вароши и намештај, што је Јакова и Алку највише задивило. особито кад видеше своје одељење, које и ако беше скромно намепггено. инак са пуно укуса. Тако у раду дође и јесен. Година беше тако родна у свачему; да скоро нису запамтили бољу и берићетнију. Брзо се прочуло како Плуговићи назидаше прави дворац на своме имању. Па како је дивно намештен и украшен. Многа је господска мајка желела, да Тодор запроси њихову кћерку, али Тодор је бацио око иа лену Сиду ; која такође беше са господским ћерима у истом девојачком заводу за образовање ипак остаде природна и скромна, и поред свога великога мираза. Тако се Тодор венча са-лепом Сидом, пред божићие покладе. Није ту бп.то нри венчању никаквих разметања, но сасвим просто по српском адету. Веселили су се и частили као што је њиховом богатству и нриличило. а кад је све прошло живели су исто онако нросто као и нре. То јест нису имали ни ливрејисаних лакаја ни номодних собарица, па ни праве куварице, па ипак свако се то надметало и похитало да иослужи своје добре газдарице (као што су их сељаци звали) а Сида је радо помагала својој свекрви у кухини и на најделикатнпји начин показивала јој своје боље знање у кувању. Тако су Сиду сви заволели одма као да им је одрасла у кући. * Живели су сретно и задовољно. Како које годиие имање им се све већма ширило а и породица умножи.та. Но у породици не беху најсретнији. С тешком муком једва иодигоше једну ћерку и сина 7 над којима су лсбдили, и кад одрастоше доведоше из вароши учитеље те су деца код куће учила. Хтели су децу лепо да васпитају и да ипак остану иростодушни. Поред добрих учите.ља стара је мајка учила своју унуку Марију да не буде никада охола, да остане увек .вубазна и проста у ионашању према еељацима из којег су сталежа и сами ионикли а учила их је ткати, нрести, вести и све остале ручне радове. Деда се опет занимао са својим унуком Јованом ; водио га је у поље да види како се оре ; сеје и т. д. Мајка учила је кћерку да буде добра домаћица а отац да буду добри и вредни грађани. И деца заиста осташе увек такова пОшто им се већ од колевке уливале у њихове младе душе само добре поуке.

140

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 9.