Ženski svet

иисивале су преко сироту децу зарад набавке одела, те је тим поводом јопт исте 1874. год. већ 33 женске дечице оделом снабдевено. Да би се деца могла иоучавати ручноме раду у школи, набављала је и раздељивала сиротој деци материјал, да се на њему уче, да не би у време рада у школи због оскудице у послу скрштених руку седети морала. Обилазећи наше куће имале су чланице прилике видети, како ее по пространим баштама српским по милој вољи шири егзотично цвеће ; зеље и штир, кукута и конрива, а по где где из ових промаља бундева своје широко лишће, да послужи својим хладом за склониште живини у време летње жеге. То их је навело, те су замолиле од м. шк. одбора нарче нразнога земљишта у шк. врту, да се на истом одраслија шк. деца из најстаријих разреда ноучавају, како ће поврће и зелен обделавати, те временом и око својих кућа баште и повртњаке подизати, гато ће им зацело лепшу корист донашати, него наиред поменуто егзотично биље и цвеће, на коју цељ је и варошког баштована узела, да старије девојчице по награду од 15 ф. годишње у вртарству поучава. Да би се знање и наука међу народом ширила, позвала је задруга млађе интелигентне људе, да држе народу бееплатна јавна нредавања, што су ови и обећали. Тако је учитељ г. Јован Михајловић 1875. год. на Цвети држао тако јавно иредавање о новим метричким мерама, које за оно доба беше једно од горућих потреба. Но да би се женска деца по свршетку основне школе што боље у ручноме раду усавршила, као у плетиву и везу, кројењу и шву белога рубља, отворила је задруга 1879. такову школу, у коју ]е узела вешту учитељицу гђу Марију Гаванскову, која је одраслије девојчице све до одласка евога из Бечеја, а то је августа 1877. год. обучавала на опште задовољство. После гђе Гаванскове узела је задруга гђцу Јакобејијеву до јуна 1879. године по награду од 300 Фор. годишње. Школа ова држана је све до јесени 1885. године. Кад је школа за ручни рад нрестала, нородила се у задрузи мисао, да отвори забавиште. Но како ово беше у оно време новина, те не беше за забавиште снремљених забавшва, то задруга одлучи, да ирво спреми забавиљу, и на ту цел> иошаље у Буда-Пешту свршену приправницу учитељске школе Видосаву Настићеву из Сентомаша, давши јој 300 Фор. подпоре, да иде

и да се за забавиљу стручно усаврши, што је ова и учинила, положив 1887. г. испит за оспособљење. Чим је добила спремну забавиљу, одмах је задруга отворила забавиште, не презајући нимало од предстојећег јој големога издатка. Тако је одржавала забавиште све до год. 1897. нов. месеца, када га је те године сри. ирав. цркв. општини ст. бечејској предала. Дакле пуних 10 година неговала је задруга ово мезимче своје и њихала на материнским рукама Да би задруга и видљива знака давала успомени на своје преминуле чланице завела је год. 1893. лепи обичај, да сваке последње суботе у години одржи свечани парастос у спомен душа иреминулих чланица евојих. Ову лепу успомену извршује задруга од то доба најтачније, што је заиста сваке хвале вредно и нодражања достојно. Ово је једина награда, које чланице својима сучланицама учинити могу. Кад се задруга растала са својим забавиштем, договарало се о томе, шта да се даље ради, те је доконано, да се пружи новчана поднора прииравницама учитељске школе сомборске. Тако је године 1898. дато за месеце април, мај и јуни двема сиротим приправницама ио 10 ф. свакој подноре, да би се безбрижније за полагање иепита ради оспособљења приуготовити могле. Подпора је ова стављена управи дотичнога завода, на расположење да ју ио своме увиђењу према потреби, усиеху и заслузи дотичних приправница подари. У јесен септ. 1898. год. одредила је задруга и опет двема ученицама новчану подиору свакој по 10 Фор. месечно, која је вољна да иде било у учитељску школу сомборску, било да свршује приправнички течај за забавиље. Подпора им је ујемчена, док дотичне заводе не сврше и осиособљење не стеку. Осцм тога она је врло ревносно иреко својих изасланица за сво време оистанка свога ио српским основним школама у месту како нолгодишње, тако и годишње исните иохађала и са великим интересовањем успех и наиредак дечији бодро иратиле. А да би се дечица шк. на боље успевање и владање подстрекавала, одређивала је из своје благајне скромне своте новаца, да се за њих лепих и поучних књижица набави и доброј дечици као дарови поделе. Као што сте иоштов. слушаоци могли видети, задруга је бригу своју поглавито око нросвете народа свога улагала, но зато није она престала будиим оком да прати и друге догађаје у на-

Бр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ.

149