Ženski svet
|
16 _ ЖЕНСКИ СВЕТ. |. Во
највише бригу водила, да се убога сирота потпомогне, па је и поред својих слабих материјалних околности многој епротињи утрла сузу невољницу. Иначе беше врло образована женска добре и веселе нарави, те је жали цела задруга и довикује: Лака ти црна земља била и вечан спомен међу нама!
ЗАХВАЛА.
Гђа Драга Бошњаков, рођ. Ружић из Меленаца, поклонила је добротворној задрузи Српкиња 20 круна, да се одену два сирота школска детета са зимеким оделом.
Ово племенито дело наше врле и племените
„Бечкеречкиње заслужује да јој се у име еиро-
чади благодари, желећи јој дуг живот и сретан
рад на дику нам милог народа. Живела !
_ Вел. Бечкерек, 22. децембра 1899.
Емилија Мунчић, предсеткиња.
ЈАВНА ЗАХВАЛА.
Родољубива Српкиња и вредна екупљачица прилога за. срп. нар. позориште, као п других просветних и хуманих установа, отмена тђица
Сава Клее,
тајвик.
Нина (Ана) Пиколић, велепоседница овдашња,
одарила је и ове године о св. Николи 12 сиротих а при том вредних ученика и ученица на овдашњим школама — топлим зимњим оделом. Ва ово богоугодно и пуно љубави хришћанско дело, нека изволи примити ова племенита душа и дечја добротворка у име одарепих епротана и потписаног топлу хвалу, са жељом: да је милостиви 'ворац за ово благослови здрављем, душевним задовољством и дугим животом — на радост многих, којима је ова дарежљива добротворка десна рука, утеха и нада. Иланџа, 8. (20.) децембра 1899.
Душан Ламбрин,
учитељ
Позив на претплату.
У последнем броју нашег листа најавили. смо, да ћемо за ову петтаесту годи ну остати при оном, како смо се запаскола, т. ј. ивдаваћемо и даље наш лист на оваком табаку једантут месечно.
Па пи цену смо задржали дојакошњу. Годишње је 2 круне за Аустро- Утарску, Босну и Херцеговину, а 2'/, динара односно 2", франка га Србију, Црну Гору и оста-
ле наше крајеве. Но молимо врло лепо, да се цела тодишња прештлата пошље на једантуш и“ натред за целу тодину, јер се тако мала цена не може цетант.
Тао што се види, улетшали смо у нечем наслов пашем листу. ГРачунали смо. да је време да се нашој петнасстогодишњој цурици даде укусније и угледније одело, а трудићемо се да јој дајемо још и бољу и адравију садржину: те да пам буде по с те стране угледнија и здравија. За то молимо учтииво наше пријатеље п читаоце, да нас поттомогну својом обилнијом треталатом, јер од тога зависи здравље и натредак сваког листа, па по овог нашег једин= чета женског, на. овој страми.
Чудновато је ванста, да код данашње веће мнтелитенције нашег женског света, која се с дана на дан тири поу ниже слозеве друшлавене, није могао овај лист за свит 14 година“ свога живота да привуче више од 1000 претплатника, та под танг заостаје сваке године с треттлатом – стотина пи више њиг; а да је вреће, што би лако могло бити, кад би мало више љубави и заузимљивости било. да се тај број претилатника тодвостручи, могао би лист излазити то ову цену, пили са врло малим доплашком п два пут. месечно. Ћад би само све оне наше куће тримале у своје „домове п овај лист, чије столове красе туђи скупоцени листови, ми бп лако постигла ту мету, да бар два пут пздајемо овај“ нала тоџчни ни забавни тест; а овако Ћемо канда још дуго чекати, да пам се срећа на том пољу насмеши. :
Но ми се уздамо џ родољубље и 'увифавност нашег млађег женског нараштаја, који на туманом па пи родољубивом – путу размаљује своја крила веће љубави мо ширег погледа, да ће и на овој стави свога усавршавања у најближој будућности показа ти већа п обилнија рада, те у тао име честитаамо целом нашем женском свету нову годину, и нов двадесети век са топлом, жељом, да им се домови умноже, да им
се мир и задовољство одомаћи пи да нам
нови 20. век пстуни наду да видимо свој народ славан, срећан и напредан!
У Новом Саду, 1. јануара 1900 т.
Јредништво.
Штампарија Ђорђа Ивковића у Новом Саду.