Ženski svet
86 ЖЕНСКИ СВЕТ, Бр. 6.
пође и кћери, мерило благодарности, коју изјављујем добротворној задрузи Српкиња Сентомашкиња, што ме је одликовала и за своју почасну чланицу изабрала, те сам се тако вашом назвала, ваша постала, што високо ценим и чему се од срца радујем !
Слава овој дичној задрузи и њеној заслужној начелници, које милосрђе шире и сузе бла-
годарне сиротиње у бисер претварају. — Да Бог да вам, драге госпође и кћери, тај бисер и све женске врлине, увек најмилији украс био, те се њиме поносиле, а Српство с вами. Па ако све наше. задруге буду тако чиниле и заједницу основале, за подизање српеке жене из народа и њене домаће привреде, тећи ће опет вода, куд ја текла, што је српска мајка рекла.
КАКО СЛОГЕ.
» Над сујетом и неслогом, Подито се облак мали, Иза њега сијну зрачак, Јаку еветлост што упали,
Из светлости једна рука, Грчевито крсташ стиену, Без да видиш ко је шта је: „Измир'те се“ гласно врисну.
Зачуђено згледала, се, Дружиница једна мала,
Те овако занесена,
Пред српском је црквом стала. '
Светлост сијну јоште јаче, Глас продрхта из ње силно: „Ја сам слога примите ме, Приступите крсту мирно!“
После овог устадоше,
„Спаситељ нам пример даде, Са љубављу пред нас стаде, У мукама страшним паде, И нас ради тад нестаде !“
„Истина је разапета, На Голготи у сред дана, Но она је васкренула — Оцрњена, облагана !“
· „Васкрсење Србе твоје,
На све стране нек се поје“, Ово рече, — не знам ко је, Али слога свакако је.
Занемише они онде,
Око цркве што су стали, Од светлости од ужаса На земљу су попадали.
«
Протрљаше очи евоје, Грлише се, љубише се, И шапнуше: „Слога то је“!
Нови Сад, по Васкрсењу Христовом 1900. г.
Смиљана.
ђин
СВЕЧАРСТВО „ДОБРОТВОРНЕ ЗАДРУГЕ СРВКИЊА ново-овосКИХ.
25. марта на Благовести ове године одржала је „Добротворна задруга Српкиња Ново-Сеоских“ прво своје свечарство у овомесној школи; распоред је био следећи: | У '510 сахата био је скуп у школи, одакле су свечарице корпбративно на челу са својом председницом отишле у цркву и одстојале свету литургију. По свршеној литургији скуп се у истом реду вратио натраг у школу, где је обављен чин водоосвећења и резања колача свечарског, које
је обавио пречасни г. Чедомир Удицки уз
суделовање селавске куме гђе Александре Никшић.
да тим је задрузин перовођа говорио тој свечаности сходан следећи говор:
Поштоване Госпобе и Господо!
Српска повесница забележила је у својим листовима многу еветлу, но и многу тамну тачку србиновог живовања. Србин је био славан, као ретко који народ, али је и страдао и испаштао грехе неслоге, као ретко ко. Преживео је он срећне дане; претрпео је мученички пететолетни велики петак, али је доживео и ускрс евоје
МОНА 5 ане еа ушао
У
Ди
ва
о аи со