Ženski svet

128

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр, 8.

баве у корист интерната приправничког у Сомбору. У ту цељ путује г. Јов. Живојновић и у напред удешава ствар. Био је тога ради у Нов. Саду, Сентомашу, Карловцима, Земуну, Кикинди, Вршцу, Ст. Бечеју, Тур. Бечеју, Бечкереку, Меленцима, Врањеву, Ади, Молу, Сенти, Петровом Селу и т. д. Надамо се, да ће и ове госте при-

мити наш свет радо и драговољно, као мало пре

и учитеље.

Педесетгодишњица. У недељу 25. јуна прославио је 50-гтодишњицу евог уметничког рада нашуважени сликар Стеван Тодоровић, који живи у Београду. Од њега имамо наеликаних 11 иконостаса; а од других знатнијих радова имамо: Смрт Ајдук-Вељка, Гуслара, Борбу СтрахинићБана са Влахом Алијом, Дечански добија вид. Највише се бавио еликањем портрета и ву је био изврстан. Стеван Тодоровић рођен је у Нов. Саду 1882. г., а отац му је био родом из Херцеговине и учествовао је у борби за народно ослобођење под Карађорђем. Стеван Тодоровић беше и иначе човек родољубива заноса и заузимао се живо за све јавне и културве цели наше. Приликом ове прославе обдарио га је краљ Александар орденом св. Саве П. степена Желимо му још дуга и сретна века, да може још коју добру страну натег народа потпомоћи. Слава му!

ЧИТУЉА. [ + Јован Сундечић. ј У Котору преминуо је

6. (19.) јула о. г. врли родољуб, песник и књижевник прота Јован Сундечић, који је 1898. г. прославио свој 50 годишњи књижевни рад. Беше врло радо виђен и приман на цетињском двору, а у целом Приморју најомиљенији песник. Слава му и вечан спомен!

+ Емил Николић. В. Кикинда је врло оскудна у свом млађем интелигентном нараштају, те у толико више морамо жалити, кад се и тај мали број проређује емрћу наших младих људи. Један осетљив губитак постигао је то место и емрћу младог правника Емила Николића, који се упокојио 29. јуна (19. јула) о. г. у 21. години живота, Нека му је вечан спомен!

т Јелка В. Шола, рођ Каблар, мати одличпог родољуба Војислава В. Шоле из Мостара, преминула је 8. (21.) јула ог. у 77. г. живота и сахрањена сутра дан уз велико саучешће грађанства мостарског. Беше узорита Српкиња. Лака јој била црна земља !

Позив.

Висока краљ. земаљска влада одписом евојим од 8. свибња 1900. број 31288. усљед молбе Одбора за градњу српско-православне цркве у Ђакову, благоизволила је епоменутом одбору подијелити дозволу, да може течајем времена од (1) једне године дана сабирати добровољне приносе у речену сврху.

У трговишту Ђакову живе, које чиновника, које стално обитавајућих преко стотине православне вјере.

Ми православни Срби Ђаковчани епадамо парохији у Великом Набрђу.

Даљина пута до Великога Набрђа износи истина само нешто преко 18 километара, али су путеви, који тамо воде неизграђени, бреговити и неуређени, пак и у само летње доба доста несигурни и опасни, у јесење и зимње доба јесу пак споменути путеви тако рећи непроходни и самом животу веома погибељни,

Није дакле никакво чудо, што смо ми православни Срби Ђаковчани жељни наше свете православне цркве тим више, што су покрај горе нацртаних околности дјеца наша лишена поучавања у најважнијим почетцима науке, а наиме у православној вјеронауци и у црквеном пјенију.

Из свега. преднаведенога произлази, да смо ми православни у Ђакову обитавајући хришћани лишени светога богослужења у српско-православ-

_ној цркви, а наша дјеца науке православне вјере

и црквенога пјенија, Ово су изим других жалостне чињенице, које

су присилиле нас Хришћане Србе Ђаковчане, да _

устројимо одбор за градњу православне цркве у Ђакову.

Смјерно потписани одбор започиње у име Бога своје дјеловање пак:

Усљед свега до сад реченога, умољава најуљудније пречасну господу свештенике, велеславне краљ. жупанијске и котарске области и судове, славне Финанцијалне области, све славне српско-православне црквене ошштине, славна, општинека, поглаварства, славна. уредништва, јавних главила, славне новчане заводе, цијењене женске задруге, пјевачка друштва, добровољна позоришна, друштва, сву велецијењену господу учитеље и свакога брата Хришћанина, у које се чврсто надамо, да ће се живо заузети за ову племениту и свету ствар, те да ће у сврху градње ерпскоправославне цркве у Ђакову приносе сабирати и убране шиљати потписаном одбору на име Јоце

"Сладића у Ђакову, уједно молимо, да нам се

најдуже у року од два месеца арак шиљати изволи. О дарованим приносима, положиће потпи-

сани одбор јаван рачун.

Ј/ Ђакову, 22. маја 1900. ОДБОЛ

Јоца Станишић, тајник.

Јоца Сладић,

као предсједник одбора. _

Штампарија Ђорђа Ивковића у Новом Саду.

#