Ženski svet

134

Н

Једног дана око девет сахата пре подне до_несе писмоноша, што но се вели, пошту. Прегледа пошту трговац Миклош, помаже му жена и ћерка. На једном се згрнуше и стадоше проматрати једно писмо. И какво је то писмо. Из Пеште, па немачки написано! То их је све разљутило силно и стадоше се договарати, шта да, чине. Г-ђица Ида оде за писаћи сто, напише парче хартије, узеде писмо и прилепи то парче хартије, на ком је написано: Са јевикоми народност живи (разуме се мађарски), те га по дечку пошаље на пошту и — врати га!

Е.

У пролазу на војене вежбе сврне овде т. зв. Молнаријева регимента, те се бавила 10 дана и свако вече је била музика. Заповедник пошаље програм по кућама, особито, где су официри залазили. Скоро еви позиви враћени су са женским рукописима: Са језиком и народност живи! И заповедник мораде штампати програме не немачки, већ — мађарски.

ју.

После неке позоришне преставе била је и игранка. Читаву ноћ се певало само мађарски, дакако и говорило се само мађарски. Ја ћу споменути: Па ипак је то једнострано! — Једнострано, али нама угодно, јер у својој народно-

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 9.

сти ће Мађар да живи само онда, ако увек и свуда овако буде радио! одговори ми г-ђа Јухав која имаде једанаесторо деце, и није јој тешко овако неговати своју милу народност! (А наше би матере данас рекле: неће им се „политизирати“ !) / = Е ж тв

Размишљајући о оваким безбројним примерима неговања мађарског језика и народности, паде ми на ум, драга рођакињо, и Твоја добра, и племенита српска душа, па Ти шаљем ово неколико редака, да на туђим примерима српска мома види, како ваља свој језикинародност штовати иникада својем туђинштину претпостављати, а многа Српкиња држи баш у противном да је образована заборављајући, да је баш грех жртвовати своје туђинштини.

Сећајући Те се са ово неколико речи, кличемда живи српска народност! Теби желим да кроз читав живот будеш добра Српкиња и да као Бабина унука примером предњачиш! Имај увек и Ти на уму: да ејезикоми народ: ност живи.

У Кечкемепиј, 8. (16.) авг. 1900.

6 поштовањем Твој рођак: Јов. Ј. Кнежевић,

проф. Српске Мушке Учитељске Школе у Пакрацу.

_ МОНОВЕСТ.

Док још нисам позно моћи моје музе Док још нисам знао брисат' горке сузе, Морао сам своје осећаје свити И на дну их срца у грудима крити.

Нисам имо гласа ни колико дете, Нисам знао зборит да ме разумете; А туга ми срце подгризала лепо, Моро вам се људма повиноват' слепо.

У очају горке сузе сам проливо, Никад лепе часе нисам ја уживо; Јади ву ми слабе раздирали груди, Срце су ми кивни раскидали људи.

А кад ме је моја муза загрлила, И слаба ми чула духом окрепила,

· Ја сам посто човек у својој суштоћи; Од тад не знам шта су јади црне ноћи,

Од тада се вије моја песма мила, Од тада ме верно грли моја вила, А ја припознајем силе њене моћи; Моја верна муза теши ме у ноћи.

-.-Ф-ф-е-.

Јан. Николић,