Ženski svet

118

је ипак њена кућа и њен домазлук служио за углед многој жени, која јавни и литерарни посао није ни познавала и сваки се дивио оном реду и оној чистоћи у њеном дому, кад јој је долазио у посету. Џа ипак је она доспела, да, поред куће, мужа и троје деце, издаје и уређује недељни лист „Пешвзеће Наџзтац“ (Немачка Домаћица) већ од 1874. године. Доспела је да напише неколико свезака приповедака за децу, да напише „Кувара“ и да расветли „Питање о женскињу“. Написала, је три евеске знаменитог дела: „Жене 19. века“, а написала је исцрпно „Живот Принцезе Лујзе“. Знаменита су јој дела и: „Човечија храна и културни развијтак“. —— „Позив жене и њено даље образовање“. — „Практична студија о домоводству“. — „Забавиште и школа“. — „О народним кујнама“. — „Женски рад у Немачкој“. “ Двадесетпетогодишњица, берлинске женске задруге“.

Све су то дела, која су стекла лепог глава у немачкој и светској литератури. Али овим тога живо је радила и ту је особите среће и издржљивости била, код стварања појединих задруга за хумане и просветне цели. Може се рећи, да је она створила _ „Берлинску женску задругу“, која данас даје правац евим немачким задругама те врсте. Овеновала је у Берлину задругу за потпомагање Фреблових забавишта; — Задругу народне кујне у Берлину; — Задругу за дечју заштиту;

ЖЕНСКИ СВЕТ.

правцу своје отаџбине.

— Академију, као задругу за даље обра-

ВРОКЕ

зовање младих девојака; — Раденичку школу (за девојке раденице); Задругу за потпору болесних радевица; — Школу

за образовање куварица и школу за спремање слугу и слушкиња; — Задругу за награду добрих елугу и слушкиња; Задругу за спасавање пи образовање морално поврнутих; Азил (уточиште) за сироте породиље.

Ово је запета велики стваралачки дух, који је за 50 година свога јавног рада знао толике и тако лепе послове да изведе и оствари. Таком духу мора се поклонити сваки човек и екинути капу пред величином дела, што је створила једна женска глава и женска душа.

Но и то није све. Она је, поред тога, посећивала скоро сваку већу и јавну скупштину женскиња, које се приредиле не само у Немачкој, него и у Француској, Енглеској, па чак и у Америци и држала тамо предавања, или давала извештаје о покрету женском у једном ил другом

Та је жена, видите, довршила 25. новембра о. г. по нов. кал. чила и здрава са пуним рукама јавног посла своју 70. годину и примила опште признање васколиког немачког народа и свег образованог света, па нека прими и од нашег маленог и незнатног српског народа овај стручак признања за толика своја красна и племенита дела, која пропраћамо са нашим искреним узвиком: Слава, великој жени, Лини Моргенштерн-овици !

«вв 40 |> «ин е-

У САМОЋИ..

У самоћи радо седим И мислим на тебе, Па мислећи све о теби Пређем и на себе.

Шта сам некад жеља им', Ни броја им није! У свакој се по кап по две Горке збиље крије. |

Једна жеља беше до сад Џрикривана здраво, Али да је даље кријем,

Не би имо право.

Та је жеља, да те видим Као — неву, чедо,

Па ма одмах жеље друге, дабораву предо.

Је ли да је жеља чудна, Лепо дете моје2.

Али скрива бар у себи И све жеље твоје.

Београд.

В. К-Љубисав.