Ženski svet

Пи Пи а НИ

182 КЕНСКИ СВЕТ.

- дужност, има већ у себи клице падања. Све што се

дешава, дешава се само по себи, ив унуграшње потребе и довревања; а дипломате констатују само оно, што се десило.

Кристоманос прича у тој својој књиви и таке ствари, које нису у веви са догађајима. Он то прича због њихове лепоте, која му је остала дубоко уревана у памћењу.

Једном је рекла краљица:

= Кад човек не може да буде срећан онако, како би он то желио, онда му не преостаје но да љуби своју невољу.

Други пут, рекла је:

— Мир је права лепота на овоме свету, — лепота је повод свему, што се дешава на свету а и циљ свега тога. · ж

Једном је учинила краљица Кристоманоса пажљивим, да се чува двореких интрига. А кад је Кристоманос на то приметио, да је цело двореко особље ипак краљици

искрено одано, рекла је: — Да .... вачета.... сви су

_ краљици врло одани;... Краљицу љубе поглавито за то,

што могу помоћу ње нешто да буду, т. ј. да се дочепају лепих, угодних и корисних места. _ Други пут рекла је: . ;

— Двореким дамама, гроФицама, морам увек нешто да кажем, да могу да одговоре.

То је управо њина служба. Краљеви плаше од тога, што морају увек да питају. Ја сам себи спремила велики број питања, да могу

се највећма

увек лепо да питам Кад сте код мене, ви и грофица |

М=##, врло је ванимљиво. Морам између вас да лавирам (да се увијамо) као између два супротна ветра. Обоје овећате да сам нешто према вама друкчија но обично. Она држи да сте томе ви криви; ви пак држите, да је

она крива. < # ;

Краљица се радо шалила. Једном приликом рекла је: »Кештае хале — То] аш у ће« — то је моје правило.

После једне представе „Хамлета,“ у дворском 1080ришту у Бечу, рекла је Кристоманосу : у

— Нисте-ли приметили, да су у Шекспировим комадима лудаци једини, који су паметниг И у животу не зна се никад право где ве налази разбор (памет), а где лудост (махнитост) 2 У

— Знате-ли, наставила је даље, који од Шекеппрових комада најволијем 2

— Хамлета 2 Величанство. -

— Не. „Сан једне летње ноћи“. Јесте-љи погледали слику, која виси у вашој соби у Лајнцу. (То је један краљичин дворац у близини Беча.) Титанија са магарећом главом. То је магарећа глава наших илузија (снова, надања), које увек волимо. Ја имам у сваком дворцу по једну таку елику, Не могу да је се доета нагледам.

Бр. 12.

Једном је одвела краљица Кристоманоса у једну малу собу, у којој су по зидовима биле многе елике коња.

= Видите... рече му са извесном горчином — толике зам пријатеље већ изгубила, а ни једног добила. Многи су од ових због мене изгинули... а то не би за ме учинио ни један човек. Пре би он мене убио...

Једном приликом, кад је на краљевској јахти „Мира маре“ путовала по Средиземном Мору, рекла је Кристоманоеу, јер је он свуда краљицу пратио:

— Моја коза путује с нама без икаквог одушевљења. Но у њој је живи осећај дужности, јер је Енглескиња, То је више вредно, но што вреди естетика.

Једном је стајала краљица замишљена пред храмом, који је на острву Крфу, у парку свога вилинског дворца „Ахилеона“, подигла на успомену немачком песнику Хајне-у. Том нриликом запитао је Кристоманос: коју од Хајнеових песама најволи 2

Краљица је одговорила :

— Ја их волим све подједнако — јер оне су све само једна песма... увек једно исто. Он не верује у своју сопствену сентиметалност и одушевљење, а то је моја вера. Журналисте (новинари) високо ме цене вбог тога, што волим Хајне-а. Они се поносе тиме, што волим њинога Хајне-а, али ја га волим, што бевгранично презире вам себе за то, што је човек и волим га вбог туге, коју је осећао вбог недостатка овога света...

Једном ју је питао Кристоманос: да ли говори талијански,.. „та Ваше је Величанство краљица Млетака!“

На то је краљица одговорила, весело смејући се:

— Ох... то је било давно Краљ говори још врло

· добро талијански. То је једино, што нам је остало од

нашега талијанскога краљевства, — више — но што

· нам треба. -

Ја сам морала да учим талијански, но није ми «ве

допадало. Сад би био труд узалудан. Е >

Краљица је била уверена, да је њезина оцена људи и ствари правилна. Био јој је довољан само један поглед, да савна шта је савнати хтела. Ма шта јој се после говорило или докавивало, није могло да на њу по дејствује

Кристоманос је говорио е њом о једној личности, у чију је оданост сумњала, и покушао је да ту личност

- брани. :

На то је рекла краљица:

— На мене не може нико да утиче... ни у правцу добром, а ни у злом. Ја остављам све своме унутрашњем гласу и судбини. - „Бр.“

ГЛЕДАО САМ...

Гледао сам многе моме бајне,

Што су миле к'о звездице сјајне, Али стаса и красоте твоје

— Још не гледах, мила, ни код које!

Гледао сам млађаним погледом У природи — све дивоте редом, Али као плаве очи твоје

Не оевоје ништа срце моје...

Вукашин Гаговић.