Ženski svet

У Новоме Саду, 1. маја 1901.

Св ког 1.

ИЗЛАЗИ: лана у месецу.

2 круне; за Србију 2'/, дин.

0 ВАСПИТАЊУ.

Велико је то и грдно искушење, имати непристојну и непослушну децу, не знамо позитивно рећи ели је горе док су мала, или кад већ одрасту. — Ипак нам се чини, да је већа жалост, кад које дете у разузданости и непослушности проведе младост своју и дочека тако доба човечијег узраста. — Колико су матера усљед рђавог васпитања своје деце доживеле од њих пуно брига и непроспаваних, проплаканих ноћи! — Колико су њих са болом у души, тешким ерцем и у бризи прерано оседеле и отишле Богу на истину, а просто из тог јединог разлога, што су пренебрегле биле своју најеветију дужност, дужност васпитања свога подмладка у покорности, учтивости и острахопоштовању ! Срећа и задовољство њиховог подмладка лежи у рукама матера. Ваша деца могу вам све ваше наде порушити, будуће дане вашег живота, сваку радост и уживање загорчити и вас тако ожалостити и унесрећити. да ћете једино само у смрти гледати спасења, гроб ће само бити за вас искупљење и избављење.

Мало девојче, које ви на крилу своме

Е-

још љуљушкате и које се са пуно радости и невиности игра по поду, ступа доцније у свет и друштвени живот, у коме је на сваком свом кораку изложено неописаним искушењима. — А чиме другим може се у свако девојте могуће зле навике и наклоности уништити и обуздати до строгошћу и ваљаним васпитним надзоромр и. ко је најпре позван за то, ако не мати детиња2 Ако «се девојче усљед нехатости матере своје пушта сваком искушењу, шта ће бити доцније од таквог девојчета, с једне стране и шта од мајчиног душевног мира, и епокојства с друге стране2 О ви, мајке, промислите, како несретним чините усљед немарности и себе п децу своју! Небројено примера могло би се навести, како је по неко девојче, усљед рђавог васпитања, постало у старијем добу свом равуздано, изгубило у животу сваки стиди страхопоштовање; како је многи син, ступив доцније у живот, одао се сваком злу и неваљалству. — Расмотримо само за часак објективно наше друштвене прилике данашње. Камо данас поштовања према ро-