Ženski svet

Бре

ЖЕНСКИ СВЕТ.

103.

мисли 0 КАРАКТЕРУ.

— Прибрао : Милан П. Бањанин, —

Благо оном народу, код којег важи као највиша похвала, кад се за некога рекне: „то је

карактеран човек!“ (Нови завјет).

Људи се највише цене по својој моралној вредности; најприје се пита за карактер, па после за интелигентност и способност за рад.

Најтежи васпитни задатак јесте развијање карактера, јер за карактерност се претпоставља нарочито развијеност свести и воље.

Карактер је сталност уверења, самосталност р | ,

мишљења и доследност у раду. (Др. В. Бакић).

Карактер је производ целокупнога духовнога рада и живота једнога човека, или једнога народа; а кад се карактер развије, онда је узрок свакоме новоме раду.

(Вунт).

— о Карактер је непосредан производ воље и осећања, а тек је посредни резултат знања и

мишљења.

Карактер се огледа нарочито у одлукама и

делима. (Др. В. Бакић).

Карактер је тип целокупне воље људске, која, остаје увек једнака и слаже се са самом сеобом. (Русо).

=>

—=> <>

Главне црте карактерности јесу: самосталност, одлучност, сталност, досљедност, дружовноет (т ј. прилагодљивост према друштвеним приликама) и моралност.

(В Б).

У карактеру српског народа има доста самосталности и одлучности, дружевности и моралности, али нема толико сталности и досљедности. (Др. В. Бакић).

Карактер је права елементарна ватра за васпитавање, само ако је васпитач карактер, она ће упалити, или бар загревати и снагу јачати. (Кан Пол).

Држава не треба ни зашто да се бринетолико, као за прилике у којима ће се јачати енер гија рада — развијати карактерност.

ј - - (В. Хумболт).

Развој карактера: конкретни елучајеви, и скуство, изњиморална правила, из ових морални појмови, а из ових појмова и правила : дела.

“ (Вунт),

Са духовне стране упознај: добро (цељ ума), заволи га (ради чувства), имај доста снаге,

"да изведеш то добро (ради воље); а са Физичне

стране настој, да ти тело буде послужним ору-

ђем духа! (В. Тихомировљ).

_ НОСЛЕВЊА УСВАВАНКА.

„Буји баји мили сине Сић' ће анђ'о са висине, Извидаће боље твоје — Оздравићеш чедо моје!

Спавај мали Богољубе, Спавај бели мој голубе

Спавај моје чедо драго, Мој животе, моја снаго !“

Тако пева јадна мајка Па се теши, па се варка; А брижна јој душа млада, Пуна ј' вере, пуна ј нада. Доња Тувла, 10. маја. 1901.

+

На веђе јој санак слете: - Те угледа мило дете, Међ анђели лети бели (С анђелима миље дели.

Ал када себе из сна прену Детенцету оком крену —

Те сагледа лице бледо Тело ледно — мртво чедо —

Под теретом сињег јада Клонула јој душа млада, У глас врисну: „Аој јаде!“ И крај мртва чеда паде. Б. Подрински.

%