Ženski svet
Бр. 1].
ЖЕНСКИ СВЕТ.
161.
Да се споменуте погодбе за живљи и успешнији рад наших задруга постигну, треба да колико може, поради и ова поштована задруга. Особито треба она да ради, да унапреди себе. То захтева од ње већ место, у ком је. Она би требала да је прави обравац женских задруга, да се овдашња богословска и остала ђачка омладина, која временом треба да шири ову установу, упозна е њом у облику потпуног развитка, и цветања. у
Да може напредовати она прво треба да
има вере у себе. А има у шта да верује, јер · задатци су јој велики и узвишени, већи и узвишенији, него што она данас и сазнаје, Чини ми се, да наше добротворне женске задруге добрим делом и не слуте, какве се клице у њима крију,
У.
и у том погледу су налик на оно дете у инђанском митосу, које се у безазлености безбрижно игра, не слути, шта се у њему крије, а кад уста отвори, виде се из њега светови. Но доћи ће оно до сазнања своје величине. И задруге наше доћи ће до јаснијег сазнања својих задатака и важности. Све то иде са развитком.
· Свестран развитак желим ја овој задрузи. А вама, многопоштоване госпође, желим истрајности и добре воље у раду, и у обилном раду много оваких свечаних тренутака, као што је слава креног имена, кад задруга у свечаном расположену о себи мисли, са собом се разговара и прибира снагу за даљи рад. Ја вам желим да дуго славите евоје свето крсно име!
је ИО
| њОјВа
Кад те видим обхрвану јадом сузе горке кад те видех лити, мислио сам у том мору јада и сам да се морам утопити.
Сјајна звездо плава неба мога,
знам утеха слаба да је свака
оном створу чијег је бабајка,
неумитна прогутала рака. Гуња 1901.
|
%
Али живот на том се оснива, конац евему једном мора бити утеши се зато мили створе горке сузе престан' једном лити.
Па те моли онај кога љубиш а чиј живот једина си мила разгреј груди на његовим грудма не би ли те љубав утешила.
Јованов.
с—Ф-6)-•-•
ГОВОР
Дра Георгија Летића, архимандрита и професора. у богословији, држан у гимназијској свечаној дворани после малога освећења воде ч резања свечарског колача на дан Рођења Богородичина, крсног имена, Додротшворне Задруге Карловкиња.
~
Иескуписмо се овде у лепом броју и свечаном расположењу, да заједно прославимо крено име наше Женске Добротворне Задруге;
да се помолимо Ономе, од Којега свако
добро дело и сваки дар савршен долази, за добро и напредак овог красног друштва на славу имена Његова благодарећи усрдно на досад подареном обилатом благослову Његову ;
да се светом водицом, силом Пресвете Тројице, очистимо од свега онога што би нам сметало да у том друштву делујемо и то друштво потпомажемо ;
а поред евега, да мудру и савесну Управу и вредне и ревносне чланипе тога друштва поздравимо, да им признање одамо, на успесима честитамо и за будуће деловање да их охрабримо.
Добро дело учинисмо! Са Богом почињати и завршавати евако дело јесте неопходно потребна ствар, јер у њему живимо и крећемо се; од Његове Свемогуће Промисли све зависи ; Његов благослов све унапређује и лице земљи обнавља, а без њега све се од себе руши и нестаје. Без Духа Господњега, који треба сваку мисао и жељу, свако дело наше да надахњујеи освећује, рад је наш хладан и мртав, без плода и користи. Ако Господ сам не зида дом, бадава, ће се трудити зидари, рекао је Дух Свети.
Али добро беше доћи данас амо и због тога, да нежној Задрузи овој храбрости улијемо. У данашње доба, када друштво у саобраћају слабо васпитава, своје чланове за некористољубиве раденике; у времену, када се убија у другом