Ženski svet

ЖЕНСКИ СВЕТ. ти 181.

ВРШАЧКОЈ КУЛИ.

Ој вршачка куло стара

Како сам те жељан сада; Да сам птица, сваки дан бих Облел'о те изненада !

Ал не зато, да те гледам

— К'о споменик бурних дана Где поносно главу дижеш Изнад брда и пољана;

И не зато, јер сам негда

По леђи се твоји пво,

У намери да ти тамни

Меторијеки здерем вео; Сарајево 1901.

Него зато, јер сам с тебе Вршац увек радо глед'о, И сред Вршца кућу једну И пред њоме мило чедо,

Што ми оте душу, срце

И мисли ми свеза лаке

Те сад увек на њу мислим

— Ђаволасте те Вршчанке! —

0] вршачка куло стара Зато сам те жељан сада И да могу, сваки дан бих | Облето те изненада !

Маринко.

НВО

госпође Савке Суботићке на збору „Добротворне Задруге Српкиња,“ који се одржао у Земуну на Велику Госпојину 1901. године,

( Свршетак )

Сад да пређемо на наша женска друштва или добротворне задруге.

Изгледа да наше задруге напредују јер бројно расту, и ако споро. Али дух, који веје у овим задругама, нема оне животне снаге коју би могао и требао имати. Није доста бити само чланица задруге и вршити одређене дужности, него нам ваља употребити сваку зтодну прилику и придобити нове чланице за друштво. Ово ћемо постићи, ако будемо ширили слогу и љубав и својим радом стекле опште уважење евојим задругама. Где интерес задруге захтева, ту нам ваља кумити и молити и сваку увреду у џеп турити, а не због какве увреде из задруге иступити. Задруга, као такова, не може никога увредити, него само поједине чланице те задруге као приватне особе. А ти приватни одношаји не могу и не смеју утицати на задругу. Па, шта више, у задрузи се не треба обзирати на увреде ако су потекле и због разилажења у мишљењу о пословима или интересима саме задруге. Јер се мора предпоставити, да свака чланица жели добро и напредак задрузи, а то је главно. Једни мисле на овај а други на сасвим други начин, Ту, дакле, не треба никакве замерке. Треба поштовати свачије мишљење. Измењивањем и допуњавањем мисли и назора сазрева свако питање. —

Није доста сиротињи давати милостињу, него ваља пазити; како се то чини; јер свака

милостиња, макар да је заслужна, вређа унутарњи понос — поштовање, које дугујемо сами себи. Зато и не утиче повољно на карактер нарочито у детињству и првој младости, кад се карактер развија. Греба, дакле, сиротињу и морашно подизати: морална потпора често више вреди од материјалне. |

Није доста долазити у седнице и одборе и.

обављати текуће послове него ваља и о томе водити бригу, на који ћемо начин нашој спротињи набавити зараду, а да јој се вредност не умали. Нама пада тешко кад морамо какву ствар преплатити или буд зашто дати, а како ли је тек јадној сиротињи, кад јој се од њене муке закида, што на жалост бива врло тесто | Сит гладну не верује! Није“ доста једанпут у години екупштину, него нам се ваља чешће састајати и својски посаветовати, како да нашем задатку и дужностима одговоримо што боље, као дома-

сазивати

ћЋице, љубе и мајке. То је животно питање од

којег зависи срећа и напредак сваке породице. Породица је извор народног бића а домаће вас-

питање темељ школском образовању. Свака срп-

ска кућа је она важна јединица, која чини суму народног благостања у сваком погледу. __ Како изгледа кућа нашег народног благостања 2 — Судећи по спољашњем луксузном изгледу, лепша, него што је икада била.