Ženski svet

· непријатеље,

жену да учини поборницом истине и искрености. И ту се види утицај жене, незадовољне са својим животом и положајем.

Но махнимо се туђинке. Да видимо шта

је учинила Српкиња за просветни развитак свога |

народа 2 5 | |

Површвом зоематрачу. изгледа да је мало врло мало. Али ко дубље ДИРАГ увидеће, да није тако.

Ко нам је одржао народно Пре ње и приповетку% Српска жена! у,

При селима и на прелима стара мајка џскупила би око себе младеж па им прича, прича им све оно, што је она од своје мајке научила. Па

"кад јој је доста, приповедања. она гата, ваго-

нетка гони загонетку, а пословица, пословицу.

Тек мајка заморена, ућути и на то ће једна |

од млађих жена запевати "песму, песму о бојевима љутим, о јунацима кршним, песму 0 боју

на Косову, о цару Лазару и косовским јунацима,

о косовци девојци ; па после о дидби Јавтића

и двема јетрвицама, о смрти мајке Југовића и још много других. Уз гуслара и српска жена

одржава народну песму. У својим поселима она не седи скрштених руку. Она ради, вредно ради. Стара мајка држи преслицу па преде танке жице а младе од те жице ткају платно оно дивно српско едди платно, џа друго опет проткано ди вним шарама. Девојке и младо везу свиленим и златним жицама, везу на. узорцима, које су саме створиле. Везу лале и руже, лишће и перје. И ти су везови тако дивни, да им се чуде и диве по свима еветеким изложбама.

Други опет ткају ћилимове проткани: кота-

рицама цвећа, тицама и дрвећем.

Тако је Српкиња одржала народну инду- | стрију. Па шта да речем о њеном држању у борби за ослобођење свога народаг Не снада у | програм мог данашњег говора, али инак не могу |

пропуетити, да не споменем дичну Црногорку, која на дому ради све и најтеже послове, док јој се муж бори за слободу, па не може да она не допринесе ослобођењу свог народа, те хита на бојиште, где одваљује грдно камење и баца на, видите је, где превија. рањенике, па често и сама узима ПИу и свети Које погинуле јунаке.

Она је својим ЕВА занела. самог Господара ове“ јуначке. земље, песника. — кнеза,

Николу Т. да јој је посветио свој најлепши спев“

ТА МИР 15

киње:

ријално благостање народно,

ЖЕНСКИ СВЕТ. | 58.

А сада да пређем на један одсек нашег народног живота, који ће увек остати златним словима забележен у историји сриског живља. То је дично доба омладинско.

"Орикиња, у оно доба, раме уз раме стоји "уз своју браћу, она се бори с 'њима за просветни напредак свога народа. Она похађа скупштине, на тамо живо прати сваку реч говорникову, шта више п сама узима реч, те соколи, браћу своју. ; -

Но пбред тог живог учешћа у јавном животу она остаје у својој породици оно, што треба да буде примерна домаћица Дај и умна мати, која своју децу васпитава у српеком духу, која зна да је будућност њеног народа великим делом у њеним рукама,

Читав низ песника и књижевника појављује се на хоризонту српеке књижевности. Ту је од старијих Богобој Атанацковић, др. Јован Суботећ, после Змај Јован Јовановић, Др Лаза Ко-

"етић, Ђура Јакшић, Јован Грчић-Миленко, Коста "Трисковић, Јаша Игњатовић, Ђорђе Звекић-Ки-

кинђанин, и многи други. Ови они већином узимају за предмет евојих песама и приповедака,

одичну сестру омладинску. Они је славе као ма-_ "тер, која одхрањује дичне Србе и смерне Срп-

као своју сестру се којом ее диче и поносе.

Треба само прелистати Даницу, бедмицу и Матицу и друге листове из оно доба, па ће се“ прчита јасна слика тадањег српског живља.

| Па имамо ли у срцу само искру оне жари, та во се пекра/ разгорети у најчистији плам искреног родољубља.

Но доста смо се загревали на готово угаслом

| пламену минулих лепих дана.

Па како стојимо данасе Стари чист идеализам уступио је места

"грубом материјализму. Не само у нас Срба, него

свугде по свету, само што другим народима не може нанети толико штете као, нама.

_ Не велим, да се не треба старати за мате! шта више, то је неопходно нужно, ако хоћемо културно да 6 дујемо.

Ва одржање и напредак школа, за неговање _ науке, уметности, књижевности и индустрије треба новаца, много новаца. А ми Срби немамо кнезова и богаташа, као некада Талијани своје Медичије, Немци своје дворове, Руси, Французи и Енглези своје богаташе који се брину за културу, ми морамо само из својих средстава прилозима све да издржавамо.