Ženski svet

54. КЕНСКИ СВЕТ. | Бр. 4.

Колико је морао Србин из својих скромних средстава жртвовати, док није дотерао до овог ступња образованости, на којем се сад налази,

У толико више треба да се поноси својом културом, која је огромна према тешким околностима у којима Србин живи. -

Треба се даклем бринути и за материјалну страну, али никако не напустити културну и идејалну.

Ту треба Срби и Српкиње упоредо да раде.

Мушки, преоптерећени бригом за издржавање своје породице, заморећи политичном борбом, не могу се толико бринути за напредовање деце у школи, за књижевност и уметност, то остаје жени, то је њен задатак.

Па одговара ли данашња Српкиња томе свом задатку 2

На жалост — не!

"Она мало хаје за умни напредак своје деце. Она их шаље у школу, што је такав обичај. Шта више, своју малу децу, која не знају још ни матерњег језика, шаље она у несрпска забавишта изговарајући се, да „треба дете да прекрха језик.“

Па тек када пођу у средње школе Ту је крај српеком духу. Дете се сасвим остави да утоне у мору туђинштине. Код куће је највећи немар према ономе што је српско, у школи утицај туђинштине — па шта ће бити од потоњег нараштајаг Све друго, само не прави Срби и умне Српкиње. Како стоји Српкиња према књижевностиг Многа и многа висока образована Српкиња и не зна, да постоји српска књижевност. Не познаје ни оне писце, којима се диве и сами најобразованији народи, као н. пр. славном приповедачу Лази К. Лазаревићу, чије су приповетке преведене на немачки, те сами образовани Немци не могу њихове лепоте да се нахвале. ! ,

Према српској музици тако исто стоје— а за народно позориште још се донекле интересују у толико бар, што га похађају.“

Наравно да има изузетака — па нека је слава и част тим изузецима.

Још ћу се мало задржати код књижевности.

Књижевност је огледало друштвеног живота, породице и жене.

О чему се бави најновија књижевност Шта, пише о породициг А шта о жени 2

Узмимо песништво!

Народна песма се не обнавља. То је сасвим природно, јер је и прошло време ратова е' Турци

"те нема народних јунака и тако нема ни гра-

ђе за еп.

„Лирске песме махом се баве филозофијом жена не игра никакву улогу у њима.

Да вам је којом срећом какве лепе 'Цвете Зузорићеве, која је одушевљавала читав низ дубровачких и талијанских песника колико својом лепотом, толико исто и својим духом и високим

_ образовањем, можда би друкчије одјекнуле жице

на лирама наших песника,

Приповедачи се баве највише породичним животом и животом жене из сељачког света. Грађанка не игра никакву улогу у српској приповеци. |

Она је исто тако запостављена, као у других народа н. пр. Немаца, жена из народа.

Да ли тако исто неправедно 2

Од куда долази то и да ли су писци томе криви 2

Не! Они пишу о ономе, што их занима, што пред њиховим очима живи, бори се и страда. Српека грађанка жена је високо образована и онда је већином све друго него Српкиња или је плашљива, повучена, не сме да живи душевним животом, несме и не уме да пође напред.

Нема никога да је крене из оног скривеног кутића, куда се, по својој урођеној екромности повукла. ла

А нема право! Јер ово вегетирање, ово бесмислено дремање није живот.

Она не треба да слуша на оне, који навалице стешњавају хоризонт њеног душевног живота, који е неким уживањем веле, за жену је варјача а не књига.

Од њеног умног живота, од положаја, којег ваузима у друштву, зависи културни напредак народни. |

Кена треба да даје духа и полета књижевницима, уметницима па донекле и самим научарима. А зато јој треба образовања !

Мати треба да одгаји будуће умне Орбе и Српкиње, који љубе свој народ, па из љубави према својој народности, вери и језику не презају ни од жртава.

А то може само умна мати! А тако умнаи паметна жена не ће бацити ни варјачу ни иглу — она ће боље знати и разумети шта вреди њено старање за породицу. Само часове доколице неће више проводити у беспослици, него ће их посветити изучавању српске књиге, неговању српске свирке и песме.

аи

5