Ženski svet

Дакле докторе шта мислите о мојој кћери 2 Ја сам врло неспокојна због њене слабости, запита млада жена, улазећи са доктором у салон, и затварајући врата од собе из које изађоше.

Небојте се ништа драга пријатељице, то је само мали назеб, нека се причува неколико дана, па ће: све опет добро бити!

—- Ах докторе од кад ми лекари, који јечише мога од грудне болести, ја сам у непрекидном страху. Моја је Зорица врло нежно дете, а за њене је године и сувише нарасла.

· Но па шта то чини 2 Девојче био високо на вав драга Милице, немојте себи стварати излишне бриге, — рече доктор пријатним емешењем, и седе у наслоњачу пр ве узе је за руку и настави:

— Кажите ви мени, је ли ваш покојни муж био потпуно здрав кад вас је узео

— Ја мислим да јесте, он беше увек румен и није се никада тужио да га груди болу.

— То сте ми већ једном казали, — он по-

ћута мало па онда запита.

— Ворани је сад дванаест година је л тег

— Сад је тек узела дванаесту годину. А то су најопасније године за девојчицу 2 Зар не2

— Ех, ето је сад опет. Шта ви младе мајке не уображавате себи, све могуће опасности. Кад сам ја спокојанбудите и ви драга Милице. Она ће бити сад п моје дете, па ћемо је заједно чувати и неговати. Чим се венчамо одма ћемо се преселити у мој летњиковац амо на чистом ваздуху видићете како ће се брзо опоравити. Дакле

будите весели драга Милице, па имајте мало

вере у вашег заручника, а до скора вашег сретног мужа. — Ах Ђорђе ја вам заиста сретна, и пот« пуно се уздам у ваше знање и моћ. — У добри час, кад тако мислите онда се немојте толико бринути, оставите ту бригу мени. И сад мислите, само о нашој срећи.

·__ Внали Зорица да ћемо се скоро венчати 2

— Нисам јој још казала, њена ме је слабост збунила,

покојног мужа, рекоше, да је он умро.

ЖЕНСКИ ОВЕТ.

2.052 од Фото 46 << Фа 6 2 4 ЛИСТАК. 456. 3

а 97 одр0о6 76 2 7

101.

ОВЕ ИЗ ЉУБОМОРЕ.

Еталтисале, МЕшлиа, Ттргугрова.

— Бојите ли се можда да ће јој та вест бити неповољна 2 — О не драги Ђорђе, она је добро дете, а вас врло воли. Та она је сушта мати и по доброти и

· по лепоти. — Он је узе за руку привуче је нежно

к себи, и пољуби је у чело.

Милица је била врло млада кад се удала за свога првог мужа, није имала ни пуни шеснаест година. Била је сироче, родбина је заручи њеним првим мужем, још док беше у заводу за васпитање. Заслепи их његово богаство, и леп положај који је заузимао у друштву. Нису водили и о томе бригу, да ли беше тај човек здрав. Нити су се сећали да су му родитељи, па готово и цела родбина помрли од невретне

| грудне болести. Он беше заљубљен у Милицу,

а можда ни сам није знао да је ту несретну бољку још као дете насљедио од својих родитеља.

Милица је одма прве године родила ту ћерку, | коју је највећом негом једва сачувала до њене дванаесте године. Тек кад јој умре муж, и кад јој лекари рекоше од какве је болести умро, тек онда се поплаши да и дете није насљедило од оца ту болет. После смрти свога мужа живела је пет година страхујући. непрестано за своје. нејако дете. Страх је обузе толико силно, да није смела остајати сама, као да се бојала да ће јој покојни муж доћи једнога дана и однети

| јој мило дете. МИ кад није могла дуже издржати

тај луди страх, дозове к себи неку своју рођаку Марину, која беше њених година. Она беше кћи неког вишег чиновника, сирота без имања, остала. је рано без родитеља, те се тако потуцала, час код једне час код друге рођаке. Милици је из почетка годило њено друштво, али је брго увидела да им се природе не слажу. Марина је била осетљива, нервозна, за сваку се ситницу налазила увређена, а била је и од природе, завидљива. Мада је Милица поступала с' њоме врло нежно, ипак се она сматрала као подчињена, и то ју је огорчавало.

Но Милица и поред Марине која ју је храбрила није се могла опростити свога страховања. за детиње. здравље. Па како дође нов лекар,