Ženski svet

98, - ЖЕНСКИ СВЕТ. ПЕР

творно на том радити, да се раскош искорењује. За ту мисао заинтересовала сеи Њ. В. Краљица Драга те је препоручила, да све "Српкиње пређу на ношњу по старом народном оделу пи у то име сазвала је марта месеца, о. г. у Двору одбор Жен; Друштва, 'т препоручила да ради на томе, да се

наша домаћа индустрија што више развије |

и да се почне ес платном и евима оним

предметима, који се могу да израђују у

Србији. Београдске новине донеле су вест, да се већ образовао тамо круг отменијих госпођа, које раде на томе, да се раскош у оделу и накитима у мушком и женском друштву искорењује. |.

Као што видимо, мисао је ухватила корена и почела се развијати п ми се надамо лепом успеху, јер примери више утичу него речи; а кад се још са Највишег Места прихвати, она ће просути зраке благодети своје на широке крајеве и топлотом својом загрејати и најниже слојеве друштвене.

Велике гаранције на успех пружа нам и та околност, што се загрејао за идеју наш женски свет широм целе Србије, пи

кад која добра мисао прокрчи пута у

женској души, брзо освоји она и мушки свет. За то ми од срца поздрављамо ту спасоносну мисао, јер ће нас спасти од многог зла, беде и невоље, а говор гђе Савке Суботићке, којим је обукла ту мисао

и присадила у београдском «Кенском Дру-.

штву доносимо овде с том жељом, да нађе одзива и на овој страни. За ту ко мисао

особито погодан бити Савез овостраних

Српкиња, кад ступи у живот. Говор тђе Савке Суботићке овако. гласи:

Драге госпође!

У свакој милостињи лежи трн понижења, који штетно утиче на омладину. Зато је само.

она милостиња право доброчинство, која има моралну подлогу, била она ма у ком облику. За пример : ског Друштва. У тој се школи девојчицама не дели милостиња, него се систематички упућују, да узмогну себи у будућности зарадити насушни хлеб, и тако осигурати своју егзистенцију. Ту се утиче и на морални и на унутарњи, етични

„Раденичка Школа“ Београдског Жен-

живот те младежи — љубављу наставница к своме племенитом позиву. И „Бачком Трпезом“ одузет је сиротињи трн понижења, јер сад не морају ти ђаци послуживати по кућама, да се исхране. Није понижење у послуживању, него у начину, како се са том омладином обично поступа. Бива, да је сиромах ђак слушкињин слуга и да од њене милости зависи, шта и колико ће му за јело дати. Има у нас још неколико старих угледних људи, који су као ђаци послуживали, У оно време; није у Србији било слушкиња: стране нису долазиле, а Српкиња још и сада држи да је срамота служити. Онда су сироти ђаци са домаћином и домаћицом обављали кућне послове, али су с њима н с њиховом породицом седели за једним столом и јели из једне чиније. Били су, дакле, њима равни. Шта више, још су

их уважавали што су школовани. Сад се пак

сироти ђаци, 6 мадом изнимком, сматрају као парије. Ово је жалосна слика наших друштвених одношаја, тим жалоснија, што морални притисак могу издржати само јаки карактери, а ови. су ретки. Нарочито су ретки код омладине, јер се код ње карактер тек развија. — Нећу говорити о заслугама Београдеког Женског Друштва, али

" морам рећи да је оно подизањем Раденичке Школе

и оснивањем Ђачке Трпезе подигло задужбину, а својим радом стекло ошште признање и уважење. Кад се ово узме у обзир, заиста је гре-

_хота што Београдско Женско Друштво не про-

шири свој делокруг и на наше социјалне и еко-

"номне одношаје, јер би евојим моралним упливом

допринело побољшавању тих одношаја. Насту-

· пило би неко живље кретање 'у нашој заједници.

— у заједничким интересима, те се тако осећај за опште добро оплеменио а јавни морал енажио. Наравно да се отуда не би могао очекивати непосредан успех, али би се у нашој омладини побудила тежња за рад на том пољу. А тежња је семе из којег се развија успех.

Друштва која су хумане установе имају везе са разним слојевима народа. Зато могу та друштва у масама лакше и брже постићи за чим теже. Поједини људи не могу то учинити, па ма били и генијални. Баш геније мора имати посредника између себе и масе, јер га ова не разуме. А зато су најбољи посредници — хумана ·

и просветна друштва за народ.

· _ Драге Г' оспође ! Држим да сам по годинама најстарија међу вама, а можда и по искуству. Ево већ четрдесет година како пратим културни развитак српске жене из народа и из интелигер