Ženski svet

122.

ЖЕНСКИ СВЕТ. | Бе. 8,

36> ЛИСТАН 4 “> ЛИСТАК. <7 ВО 5 5 от Одре о А

све из ЉУБОМОРЕ.

ЕТалшисала Мтлиа Ферт О Бле

(Овршетак).

Зорана што је бивала старија, све је мање крила своју мржњу према очуху, није се више обзирала ни па матер своју. Ме хтеде га више ни оцем звати, но просто му говораше докторе. Он ев томе није много чудио, јер је добро знао да га мрзи. Али Милица није могла дуже отрпети

то ју је увредило до дубине њенс душе. Па за-

пита дорану:

— Дете моје, ја сам већ одавно опазила да ти мрзиш мога мужа, па кад толико далеко тераш да га више и не зовеш оцем шта то значи, хоћу да ми искрено кажеш.

Па драга мама, за што је то теби про"тивно што га више не зовем оцем. Ја сам према њему иста, која сам и пре била, моја се осећања нису ни учем променила. ворила тако хладно, да се Милица чисто пренеразила. Била је уверена да јој је Марина морала опет напунити главу каквим пилеткама. Она је узе за руку, привуче је нежно себи ближе па рече:

= Чуј ме, дете моје, ти си навршила пет-

најст година, за твоје године ти ви п сувише зрела. Не могу ни мислити да је твоје понашање само ћуд размаженог детета. Ти си свесна свега оног што чиниш. Дакле кажи ми искрено као својој матери, која те свом душом воли, шта имаш против доктора 2

— Ништа мама, шта би могла имати 2 од-

говори хладно Зорана

— Ето како ви неискрена. — Милица мало

поћута па онда јој рече. – Ја сам пратила и твој и његов сваки покрет, видола сам како је он према теби и сувише племенит, док се ти

према њему понашаш не само хладно, но често.

и врло сурово, чему сам ее од твоје нежности најмање надала. Ти можда не знаш да таковим понашањем мене највише вређаш. Пре сам те кришом гледала како си грубо отурила свога

малог брата, Шта те је могло дете од три го-

дине увредитиг Зар ви нисте обоје моја деца, моје две зенице у глави, Зар ти ниси његова сестра, а он твој брат Кога имаш ближег "до њега 2 Ја мислим да ти имаш племениту душу,

мене,

=" Ке је изгог

"мамина љубав највеће благо.

у којој нема ни зависти, пи себичности, јер само ниске душе могу бити тако злобне. И ја бих била најпесретнија мати, кад би моје дете у себи секривало ту страшну ману.

—-"Вор на застиђена и покајана падо мазаплака се горко, па повика: мајчицо, опрости

тери око врата, и

— Ох слатка ми, имаш

"право што ме кориш. Јест, ја сам еурова према

доктору, ја сам пакосна па мога брата, ја сам вавидљива, јер мпелим да њих већма волиш него па ме то боли А томе је свему крива та тетка Марина, она ми јекаи по кап тога отрова узивала у моју душу, и то најслађим речима. Тек сад пошто сам старија видим шта је од мене учинила, постала сам пакосна као и сама што је. За што си је мама задржала у кући2 Она ми је за ове четир године од како си се ти удала многа ала учинила. Како би ја била сретна пород вав, да ми она није пунила главу које каквим плоткама. — Дакле и опет она! То- сам и сама ми елила да те она подбада. Па за што ми нпси одма казала 2 — 0 моја драга мајчице, мислила да заиста и мора бити тако као она говори. Па за то сам п ћутала, али кад ми ових дана опет поче говорити: како еам ја у твоме срцу тек на трећем месту, како ће мој брат бити први насљедник, ја се наљутих и рекех јој: да ја не марим за то имање, мени је И тад јој изго: ворих доста оштрих речи. Она ме наједанпут тако ужасно погледа да сам се чисто попла шила па ми рече срдито — о мама, како да ти кажем — = = 1. Говори, дете моје, говори, коме би могла, своје срце отворити и поверити се ако не својој

из - почетка сам

што

м тери.

Опрости ми мајчице,

би доктор био најсретнији кад би ја умрла, па да његов син буде једини насљедник !

— То је рекла2! - Викну Милица ван себе

од љутине. — Па онда рече: — Ни једног часа

нећу је више трџити у кући. Јадно моје дете,

рекла ми је како