Ženski svet

Бр. 10.

Нове земљорадничке задруге подигнуте су: у Илинцима, Бечмену, Бач. Сентомашу, Кулпину, Парти, Ст. Бечеју и Сибачу. ј

„Будућност“, тако се зове литерарно друштво учитељских приправница у Гор. Карловцу. То се друштво почетком сваке школске године конституише, па тако је и ове године и изабрало је за председницу : Касију Бесаровићеву ученицу М5 за потиредседницу : Наталију Кожинићеву, ученицу Ш. р.; за благајкињу: Анку Васиљевићеву, ученицу ТУ. р. ; за тајнице : Катарину Богдановићеву учен. Ш р и Даринку Љиљкову уч. П. р.; за књижичарке: Јованку Адамовићеву, ученицу ПГ. р. и Зорку Остојићеву, учен. П. р. а за одборницу: Софију Драгићеву, уч. ТУ. раз.

„Просвјета“, тако се зове ново удружење Срба и Српкиња из Босне и Херцеговине, које се удружило, да ствара Фонд за издржавање сиротих и добрих ученика и ученица из тих земаља. То се удружење конституисало и има свој главни одбор у Сарајеву и пододбор у Мостару. У главном одбору бирани су за председника: Ристо Хаџи-Дамјановић, за потпредседника : др. Риста Јеремић; за тајника: проф. Стеван Грђић, за благајника: Лаза Пупић. У пододбор мостарски изабрани су: за председника: Алекса Шантић, за благајника : Алекса Петрић, за тајника: Фроф. Милан Куковић. Изабрани су још и ревизори. Ово удружење има до сад преко 500 чланова, 10 добротвора и око 100 оснивача.

ЧИТУЉА.

| + Стева Д. Поповић. | 25. септем, предадоше

у Београду матери земљи, земне остатке Стеве Д. Поповића, кота су називали иначе: Стева Бели. Стева је, као што црни лист јавља, умро после кратког боловања у својој 59. години живота, а служио је народу и отаџбини пуних 30 година као наставник краља Александра, као професор и управитељ мушке учитељске школе у Београду, као начелник министарства просвете, а после као министар просвете и као двапуташњи министар Финанције. Био је и више пута посланик народни на скупштини. И књига српска има да ода почаст пок Стеви. Он је написао Немачку Граматику, која се још и сад употребљује у Србији на средњим заводима, писао је рачуницу и „Практичан Рад“ у основној народној школи, по Дру Карлу Керу, педагогу, коме је био ђак и који је на пок. Стеви научио не само познавати него и љубити и поштовати

ЖЕНСКИ СВЕТ

1.

српеки народ. И иначе, био је пок. Стева Д. Поповић познат, као вредан, савестан и поуздан

радник, чистих руку, узорита карактера. Слава, му и вечан епомен !

1 Јелена Марјановић рођ. Гојковић. Мати земља примила је у своја недра 24. септембра о. г. Јелену Марјановићку, у 82. години живота у Белом Брду у Славонији, где је 23. септ. испустила своју побожну и племениту душу у наручју свога друга, 80-тод старца Мирка МарЈановића, умировљеног учитеља. Ово је редак пар људи, који су 59 година мирно и сложно живели изродили и са својом маленом учитељском платом однеговали и лепо васпитали своје шесторо деце: Др. Павла Марјановића, адвоката, панчевачког, Др. Перу Марјановића, лечника у Шимановци, Тодора – Марјановића, учитеља, панчевачког, Савету Марјановић, удату Белић, учитељица у Избишту, Марта Марјановић уд. Бојић у Белом Брду, Ангелина Марјановић удата Стојановић у Митровици. Ко је кадар да са тако малом платицом, на селу, поклони на-. роду српском тако одличних шест раденика, заслужује признање целог народа. Нека је мир пепелу тако добре, честите и побожне матере.

· Имала је рашта живети.

+ Милка Миловановић рођ. Јанков. Трезвена, пуна добре воље за свако добро, Милка Миловановићка, супруга г. Душана Миловановића, младог трговца кањишког, преселила се у вечност 27. августа 0. г. у свбјој 28. години живота, поклонивши пре тога живот јединцу сину Бранку. Издахнула је у Срп. Елемиру на рукама свога оца, Обрада Јанкова, те је тамо и сахрањена,

_уз велико саучешће елемиреких грађана. Вечан

јој спомен!

т Јелена Маринковићка, некадашња изврена, глумица нашег српског народног позоришта, преминула, је 80. јула (12. авг.) о. г. у Београду, у својој кући на Савинцу,а у 64. години живота свог. Вечан јој спомен!

+ Емил Зола. Гласовити књижевник Француски, познати писац романа, Емил Зола, преминуо је 19. септембра о. г. у Паризу и сахрањен је уз велико саучешће целог образованог Француског и страног света. Нађен, је у својој соби мртав изјутра и држи се да је отрован од угљене киселине, која се развила у пећи без добре промаје, јер су то јутро нашли онесвешћену и његову госпођу, која је једва други дан к себи дошла. Лака му била црна земља !

иђаше + —-