Ženski svet
60.
ЖЕНСКИ
СВЕТ. Бр. 4.
Видео је, да је његово „ја“ врло виско пало и | стидео се себе. Осетио је у себи глас своје про- | буђене савести, глас свога здравог разума, који |
су у бурном животу били и сувише слаби а да би се могли чути. И што год је Октав Жирон дуже премишљао о себи и своме животу, тим је све јасније видео ону шупљину и празнину, које су у његову животу створиле године уживања. Разум и савест су га уверавали, да у његову животу мора доћи одсудан прелом. Разлози, да
до тога прелома мора доћи, били су и сувише |
јаки и јасни и Октав Жирон је осетио, да се у његову животу нешто озбиљно догађа. На коју ће се страну од данас окренути његов живот, шта, треба да је крајна сврха и тежња његову
животу; на та питања није умео одговорити. |
Натраг не сме и не може, а напред не уме. Да сву своју снагу, све своје мисли уложи у своје добро, да ради, да напредује, то му се учинило без смисла. Он је престао живети, а да ради, тек да не умре од досаде, то му је изгледало лупо. Човек мора у свему имати сврхе, тежње. Кажу у браку, у жени, налази човек нов, препорођен живот. А њега је искуство научило, да је то обмана, лаж. Жена је у његовим очима,
била жива статуа, без осећаја, без мисли, про- |
менљива као пролетње време. И Октав Жирон је предвидео, да ће из једне монотоније ући у другу. Нигде није могао пронаћи ни трунку наде да ће му живот ударити трезвенијим правцем, који би га одвео до једне тежње, сврхе. Живот без наде, без жеља, без сврхе, то му је будућност. И при тој помисли осетио је први пут да је до крајности несрећан. Ш. Зимеко вече. Октав Жирон је узео свога
синчића на крило, па га је гледао и љубио оном |
Сентомаш.
| | |
|
искреношћу, како то чине задовољни и срећни људи. Онда би погледао на своју младу, лепу жену, која је свирала познату му песму, која га је подестила на његов преетонички живот, Сетио се и оног вечера, када се вратио из престонице Тога је вечера први пут премишљао о веби, о животу и својој будућности. Признао је да су његови погледи били једнострани, јер и друштво у којем је живео, било је у свему једнострано. Оз је упознао живот са ниске стране и дуго је требало, да живећи у провинцији упозна и другу еветлу страну човечјег живота. Овај живот је био миран, али и мање окужен од великоварошке покварености. Октав Жирон је посматрајући долазио све до нових, здравих уверења, а та су уверења прекалила у њему појмове о свему, па и о жени. Он је упознао жену у другој светлости, И та му је светлост била. нешто сасвим ново. Престао је гледати у жени живу статуу. И са новим појмовима о жени, стекао је и нове појмове о браку. И онога дана када се уверио да жена заслужује мпого више пошттовања, него што јој се одаје, тога је дана била његова будућност одлучена. У његову животу је почело нестајати монотоније; његова воља за радом, стала је добијати одређен правац а све и живот и рад му ишли су извесној сврси. И када је на своје крило узео свога синчића и гледао своју жену, која је била прва женска, што га је научила правој истинској љубави, он се осећао да је неограничено срећан. Њему се учинило да свирка у њему буди само чисте, нове осећаје, нов препорођен живот. И кода је пољубио своју младу жену, њему се очи засувиле, јер никад није ни помишљао, да ће љубити. Превела, Мара Младена Гаванског.
95, У СНУ бАМ..,
Ој, у сну сам ноћаев снио, Мој лијепи цвјетак мио!
На груди ми вреле паде,
И мирисат дивно стаде! —
Тај је цвјетак она била, Моје злато, моја мила... Миловао сам њену косу, Она нежни мирис осу!...
У том пуном миља трену, Из санка се слатког прену !
Око себе свуд погледа/, Ал немаше красног чеда !
Мило чедо! лане моје, Овпи мирис душе своје, Појави се сад мени,
И оком ме бајним глени!
И на груди падни моје, Да ја љубим лице твоје, Да на јави снове снивам,
И у срећи да уживам... Вукашин Гаговић.