Ženski svet
-л =
7 „о 154 со о а Сена а ОН
> ЛИСТАК.
ЖЕНСКИ СВЕТ.
5
ПОН Саво а Одра бе ои
ПОСЛВАЊИ ЧабИ СЕМИЈАНТЕ.
Од Доље-а.
С »ранцуског превела 0. Г. Суботићева, матурант.
Пошто нас је сев. зап. ветар прошле ноћи
бацио на корзиканску страну, допустите ми, да вам испричам једну страшну историју мора о којој рибари често говоре у својима еблима, а која ме је својом елучајношћу испунила веома радозналим објашњењима.
Има од то доба две или три године... Кретарио сам сардинским морем у пратњи 1—8 цариниских мрнара. Сувопаран пут за новајлију ! Читавог марта нисмо имали ни једног лепог дана. Ветар се беше окомио против нас а море не попушташе у својој јарости.
Једне вечери бежећи испред буре наша се лађа повуче у улаз мореузине Бониачио, усред честог реда малих острва... Изглед њихов не имађаше ничег примамљивог; велико врлетно стење, покривено тицама и гдекојим џбуном пелена, шибља и мастике, тамо амо у блату ко мађе већ иструлих дрвета; али тако ми Бога, за преноћиште ове злокобне стене вредише много више но кајита, какве старе полуоткривене барке у коју таласи улазе као у своју кућу и ми се њима задовољисмо,
Тек што емо ве искрцали, док су мрнари
палили ватру за рибњу чорбу, капетан ме зовну-
показујући ми један мали простор, ограђен белим зидом, изгубљен у магли на дну острва, рече: — Хоћете ли на гробље2 — Гробље, капегане Лионети 2 Па где емо ми2 На Леваским острвима, господине. Ту где је закопано 600 људи са Семијанте, баш на оном месту где им је регата пропала, има 10 година .. Сироти људи! мало их походе, по себи се разуме да ћемо ићи да их поздравимо, кад смо већ ту. — Од ерца радо, капетане.
_ Како беше тужно и Семијантино!... Ја га још гледам са његовим малим, ниским зидом, његовим зарђалим вратима, која се тешко отварају, његовом мирном капелом и стотинама црних кретова сакривених у трави... Ни венца бесмртности, ни споменика, ничег.... 9, сироти умрли напуштени, како им је морало бик тешко у својој случајној погибли !
Остадосмо овде један тренутак клечећи Капетан се молио гласно. Огромни галебови, једини чувари гробља облећаху више наших глава и
мењаху своје промукле крике са туговањима морским.
По евршеној молитви вратисмо се тужно ка делу острва где нам је лађа била привезана. За време нашег одсуства мрнари нису губили време. Нађосмо велику ватру, која пламтијаше у заклону једне стене и лонац који се пушио. Седосмо у наоколо окренути к ватри и у скоро сваки имађаше на евојим коленима у чинији од иловаче, два комада, црног хлеба обилно наквашена. Оброк је био у тишини: били смо гладни и мокри, а после и суседство гробља..
Међу тим када се чиније А рани запалисмо луле и почесмо по мало разговарати. Наравно, говорило се о Семијанти.
Па најзад како се то десило 2 — запитах капетана, који је главом на рукама гледао замишљено у пламен.
Како се десило 2 одговори ми добри Лионети ва дубоким уздахом, на жалост нико на свету не би могао рећи. Ове што знамо то је да се Семијанта натоварена трупама за Крим кренула из Тулона сутрадан у вече по ружном вре-
мену. Ноћу се време погорша Од ветра и киле .
море подивља, како га још нико није видео..
У јутру се ветар мало стишао али море је било“ још узбуркано, а при томе и проклета ђаволека, магла, да се није могла разликовати светима на 4 корака... Таке магле — и не сумња се господине — какви су издајници... Но не чини ништа, ја мислим да је Семијанта изгубила ток још у јутру, јер нема магле, која би сем оштета, лађе, задржала капетана да њоме буде утучен. То беше искусан мрнар, кога смо сви познавали. Он је управљао царином у Корзици 8 год. и знао
је своју обалу исто тако добро као и ја, који не знам друге ствари.
— А у колико се сахати мисли, да је Са јанта пропала 2
Мора бити у подне; јест, господине, баш у равно подне,.... Али у ствари — од магле