Ženski svet
92.
ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 6.
Ал много су и дарови вредни, Којим људе рука ми дарива;
И твоје ће процветати цвеће
Само онда, — истина је жива Буду л увек трпеза и кујна
Пуне добра пива и јестива.
Па за то ћу међу твојим цвећем Мирно своје да послажем даре; Негујте их и пазите лепо,
Да вам будно над срећом стражаре.
Повзија : (Пружајући струк каранфила) Ево, овај стручак каравиља,. Знак је кућне љубави и миља.
Проза :
Алт у кући не ће бити пира Без овако укусног кромпира
Поезија :
Па зимзелен и тај бршљан вити, Што казују ко зна веран бити.
Проза : Ал та верност може бити кратка, Нема л репе и купуса слатка. Поезија. :
Цвет поменак и руже румене Љубави су слатке успомене.
Проза :
"Целер, цвекла и лук — треба знати
Да се траже у доброј салати.
Поезија : О примите, гости поштовани" И још овај дарак од меника, (пружа тробојну траку) Нек о сваком весељу и слави Буде вама и украс и дика То је веза која нас све спаја, То је израз српских осећаја !
Проза : Ал и ја ћу да вам дарак пружим, Да вас срећа не остави лепа; Јер хоћете л да се веза слоге, Што вас спаја, никада не цепа, Машајте се често игле, конца,
(пружа иглу и конац)
Што вам рука пријатељска даје, Па да никад деротину какву Веза слоге ваше не познаје,
По немачком :
| |
Јер мени је од вајкада знано: Слабо држи што је подерано.
Поезија :
Како можеш говорити тако,
Где остаје онда поезија 2!
Без ње живот био би нам пако,
А она вас заноси, опија.
Да вам слади и весели дане,
Имајте је увек на памети;
А да ми је негујете лепо,
Морала сам ово вам донети. (пружа, музикалије)
Има л чега од свирке леишега,
Поезија што нам је подари 2!
Проза : Али пре но штогод засвирате, Употреб'те, ево, ове ствари:
(пружа мараму и кецељу)
Повезача, и кецеља чиста Нек су жени свечано ношиво; Нек јој образ као сунце блиста, И по кући нек послује живо. А када се сви послови еврше, Онда нек се поезије лати.
Поезија :
Зар би хтела, о премудри створе! ИМ ти нешто поезији дати 2
Проза: Како можеш и сумњати у тог ; ; | Та, оне су привезане здраво.
Поезија : Твоје ми се допадају речи; Чини ми све сад да имаш право.
Проза: Мудра проза, лепа поезија, Кад су обе привезане јако, Кад у право бирате их време, Милујете обе подједнако —
Поезија;
Тад ће слика лепа, узорита, Бити цео живот ваш и рад;
Обе заједно: Против бриге, невоље и беде Биће обе неразорив град,
Н, И.