Ženski svet

82.

не стоји на земљи него на жени. Та прва школа прави човека каквог га треба свет и друштво. Што се у ком човеку упије

и засади у крилу материну. то се не. из: |

глади п не изгине за читав век. Доцније школе дају човеку само правац за јаван рад и привредну страну. Морална и карактерна врлина пак, што човека, одликује од животиње и од других људи, утврђена "је у крилу материну.

Поред ових страна, што се на васпитном пољу даје преимућство матерама, мора им се признати и то, да оне дају правац

деци и на привредној струци, јер навика.

је јача страна но наука, а п навика на рад и штедњу, на тачност и уредност, као две најближе сестре раду и штедњи, почиње се у кући, на дому, дакле опет поред матере. дато је од велике важности по народ и друштво, какве су му матере и у привреди. Отуда је и тражио наш народ, да му се дижу школе и васпиталишта 34

женеку као и за мушку половину, да поред добре мушке деце добије ваљане, радене, |

образоване и патрпотске матере.

Но као што је познато, данас се не гледи толико какав је ко, него и шта има и шта привређује. Материјални положај даје данас човеку већу вредност у друштву "и од моралне висине. Не би требало да је тако, ал шта ћемо, морамо признати да је тако. Кад су таке прилике настале, онда се морамо бринути да спојимо све

те врлине у деци нашој, да су просвећена,

морална, радена и штедљива.

А ко пресађује те врлине у подмлатку Мати. Она је стожер, око којега се креће цео живот домаћи, она је управитељ на дому. Оно што муж прискрби и донесе, она прима и равна њим. Ако тај управитељ не разуме свог посла, ако не зна да влада кућом; мора кућа ићи назад. | свака кућа за себе, то је град за себе и за сваку породицу. Што су ти градови тврђи, материјално и морално јачи, све ће лакше одолевати спољним ударцима, ма које врсте били и ма с које стране долазили.

Зато је прека потреба да створимо за наш народ добре матере у сваком погледу.

Моралну страну нашег женског под-

ЖЕНСКИ СВЕТ.

млатка и будућих матера збринуо је наш | народ доста добро у тшесторазредним о- |

Бр. 6.

сновним школама, у три више девојачке школе п две жен. учитељске школе; али за ову другу привредну страну, која даје женском нараштају исто толико вредности, као и морална страна, није у нас ни у чем побринуто.

Покојни др. Ђорђе Натошевић, као главни школ. референт наше Митрополије Карловачке, доносио је сходне предлоге за ову васпитну страну нашим автономним властима и покушавао је, да уз постојеће три више девој. школе заведе, поред облитатног ручног рада, и практичну обуку за кување, прање и глачање рубља и другог домазлука, и наређено је било дотичним општинама, да за ову врсту практичног газдинства, набаве и потребне справе и учила. Али општине нису схватиле добро његову намеру, ма да су у патронатима тих школа биле узете баш ове цели ради и женскиње, те су исмевали. тај покушај и врло су лабаво ишли на руку његовим смеровима. Неерећа је била, што је овај велики реформатор наших школа убрзо, после ових покушаја, умро, те је цела та практична страна женског спремања за привредни рад у кући пала и тако по тим нашим вишим женским школама, као и приправничким заводима остало је и даље кућарство само у теорији, од којег неће ни једна Српкиња постати добра и ваљана домаћица, као што не може и није могао да постане добар оператер онај, који није на клиници радио, ни добар ни практичан учитељ онај, који није у школи предавао, ни пливач онај, који није у води био. За сваки рад треба веџбања, треба угледа, треба поуке, па тако и за домазлук треба практичног угледа и сопственог удела; а у домазлук не спада само ручни рад, него п кување, прање, глачање, спремање зимнице и т. д. што е не може из књиге учити како се ради и како се све то спрема.

Метина, каже се, то је позив матера, да своје кћери уче том практичном кућарству; ал ми емо се уверили, да од тога врло мало знају наше матере и да су добре и практичне газдарице у нас, 060бито по варошима посејане врло на ретко. Зато нам варошки домови највише и пропадају, а отуда и популација најслабија.