Ženski svet

196.

су обе масти без мириса, па и за најфинију кожу нешкодљиве.

Кано се ципеле осуше, а да при том не стврдну и не изгубе евој облик. Напуне се до горе сувом и зрелом зобљу (овсем), па се оставе на страну. После два дана биће ципеле или чизме сасвим суве, и неће ни мало изгубити свој облик. доб увлачи влагу у себе, па набубри, те одржи обућу у својој Форми Кад се та 306 осуши може се опет употребити за. то.

Чишћење кичица. (пемзли). Кичице маеном бојом замазане дају се понајлакше очиестити терпентином или сапуницом, док је боја још свежа, али не тако лако кад се осуши, или кад се за дуже времена скаменила. За овај случај употреби се растворена сода, која длаци ништа не шкоди. Кад се сода од 1 грама у 100 грама воде раствори, метне се четкица у њу и држи донде, док се боја не омекша, а за тим се опере. Ово ће дакако трајати неколико дана.

Да ципеле од гуме (каљаче) имају увек једнаки сјај постизава се тиме, што се ципеле одмах по употреби оперу у чистој води и одмах добро осуше. Ако се само једаред изостави да се добро не осуше — немају више никада свог првобитног сјаја.

Како се лед очува. То је најлакше! Истуцај лед чекићем у једној крши, затим – направи од Фланела у једном обичном лончићу за цвеће као неки левак и епусти га у лончић, али да не доспе до дна. У овај левак метни утуцан лед који ће трајати бар — неколико дана.

КЊИЖЕВНОСТ.

Значај расе у светској привреди. Написао

Милан Поповић, уредник „Трговачких Новина“.

(Прештампано из ових новина). Цена 20 пот. или 80 пара дин. У Новом Саду. Штампарија, Ђорђа Ивковића 1908.

_ Изишао је 6. број „Српске Везиље“, илустрованог листа за ручни рад, домаћу потребу и забаву с овим садржајем: Украси српских домова (са сликама). — Допие из Гуње. — Изучавање бодова. — Опис цртежа у додатку. Кита бовиљка са тракама у српским бојама, на којима је натпис „Спаси Господи људи твоја и благослови достојаније твоје“. — После свршеног рада: Сме ли се дати кошар играчу2 од Миливоја Н-ћа Томина. — „Српској Везиљи“ од Симе Ј. Симића. — „Српска Везиља“ излази једанпут месечно, а цена јој је на годину само 5 круна, за иноземство пак 6 круна. Претплата

ЖЕНСКИ СВЕТ.

штити. Све, дакле,

Бр. 8.

се прима најмање на по године. Претплата, рукопиви, цртежи и све друго шиље се на адресу „огрзћа Уегуја“ Уетзесг. Скупљачи претплате јесу: Љубомир Нехрони у Спљету (Далмација) и књижарница Јакова Х. Трисковића у Сарајеву. Власник листа цртачко везиљачки завод Милана, П. Павловића у Вршцу. Још се могу добити сви бројеви од почетка.

Последњи Обреновићи. Под овим насловом написао је М. П. (Милан Петровић, уредник „Новости“) илустровани историјски роман, који ће излазити у недељним свескама од два табака Цена је свесци 20 пот. или пара динарских, Распродавцима у Србији 25%,, а у Аустро-Угарској 80%/. Наруџбине и новац ваља слати на адресу: МПап Рејгоујев, Видарез!, ТХ. Гопуа! шеха, 18. 52. Заступство за Србију има: Дим. М. Михајловић, Београд, Васина улица бр. 8. Прва свеска је изишла.

У књижари ЛПатера пи Кисића у Мостару изишла је 50. свеска „Мале Библиотеке“ у којој су ириповешке Бранковинског. Цена је свесци 80 пот. (40 дин. пара).

Изишла је из штампе 51. 52, п 58. свеска „Мале Библиотеке“, што издаје књижарница и штампарија, мостарска: Пахери Кисића. У овим свескама изишао је Виљема Шексимра: Хамлет (краљевић Дански) у преводу (с енглеског) дра Лазе Костића. Цена: 90 пот. (1:20 дин, пара).

„Српска Смотра“, недељни лист, што је од лане почео излазити у Сомбору под уредништвом Владимира П. Бајића, престао је излазити од половине јула месеца о. т.

Умољени смо од „Матице Српске“, да изнесемо нашим читаоцима њено писмо, које је упућено свима писменим члановима нашег народа, са питањима, која су овде изложена с молбом, да на ова питања одговори сваки, који се осећа вичан томе, како би се могао ухватити пут за даљи рад у том правцу.

Г. г. члановима, повереницима и свима пријатељима народне књиге и просвете. Посао који Матица овим даје својим члановима и пријатељима српске књиге није мален ; Матица их утруђује с тим уверењем, даје то посао веома важан и за наш народ и за Матицу, те се нада, даће ов овоме позиву радо одазвати сви прегаоци око народног напретка. Ови треба да се овога посла латимо, јер се само заједничким радом много њих, што више њих, може с успехом еврна које се обраћамо, молимо