Ženski svet

144.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 9.

Печурке (Сћатрспоп) су врло тражена роба у трговини У Аветрији и Немачкој их одгајивају на коњском ђубрету на тамним местима, а у близини већих вароши су направљене засебне куће, где се печурке у велико одгајају. У бливини Париза у Фрнцуској, гаје печурке у великим каменоломима, откуда беру дневно 25.000 кгр. печурака, које продају за 20.000 круна. Већи део мотроши Париз, а мањи се шаље у Фабрике конзерва, где се прераде и затворе у лимене кутије. Те кутије путују по целом свету. Узгој печурака је једноставан, па у згодним приликама би се и код нас с њима дало лепо заслужити.

Живина боље носи кад јој се у храну помеша кумина (Кише), Сатгши сагуђ. Покушајима се доказало, да она живима, која није добивала кумина дневно у крми, далеко слабије носи него она, која га сваки дан једе.

Да се дрво дуже одржи, треба бне делове, који долазе у земљу, премазати смесом од ланена, уља и ситно стучена угљена. Угаљ и уље треба угрејати и промешати да се споји. Том смесом намазано дрво дуго се сачува од гњилоће.

КЊИЖЕВНОСТ.

Историја српске књижевности, према наставном плану за средње школе саставио Јован Грчић. Потпором високог кр. уг. министарства богочасти и јавне наставе. У Нов. Саду, српека штампарија, Браће М. Поповића. 1903. Цена 4 круне.

Овака је књига била, као што каже писац, заиста прека потреба за наше средње школе, зато је и патронат овдашње српске вел. гимназије одмах наредио, да се та књига заведе, као уџбеник у тој гимназији, а за тим ће ваљда доћи и други наши средњи заводи који ће ту књигу завести у својим школама, ако се покаже сходна, као што се надамо.

Издавачка Књижарница Пахера и Кисића у Мостару, издала је у своје време проглас, у коме је јавила да је откупила познато и ваљано дело Константина Н. Ненадовића : „Живот и дела Великог Ђорђа Петровића, Кара-Ђорђа, Врховног Вожда, Ослободиоца и Владара Србије. Живот његових војвода и јунака“. Као градиво за сриску историју од 1804. до 1813. год. — Ово је дело у две књиге великог Формата. Прва књига износи ГХУ и 548 страница, са 14 литографисаних слика, а друга ОСХУШ и 842 странице, са 19 литографисаних слика.

Браћа Савићи у Београду отпочели су ово дело "прештампавати, и то без ичијег знања и одобрења, као што та књижара вели, те тиме не само оште-

тили интерес ове књижарнице, него одузели и право издавачево. На делу је штампано : „Право превађања, прештампавања и пресликавања слика, како у целини, тако и у појединости задржава писац ове књиге“, – Ово право уступио је писац Штампарији

| Јована Н. Вернаја у Бечу, код које је дело штам-

џано. — Књижарница ПЏахера и Кисића кад је откупила све примерке дела, од којих је било преко хиљаде, тражила је и право на дело, које јој је и уступљено.

Истичући. податке о праву издавачеву, овај

| се поступак Браће Савића (прештампавање по| менутог дела) мора осудити ако овако стоји.

Књижарница Џахера и Кисића озлојеђена на поменути поступак Браће Савића, одлучила је да делу обали цену, тако, да ће га моћи и најсиромашнија српека породица набавити. Оригинална је цена делу Круна 10.10. Сад се распродаје уз цену од Круна 6.00. — Дивотне корице, које је ова књижарница у свом књиговезачком заводу

| израдила, продају се по једну Круну. Повезано

дело продаје се по Круна 10. — Дело се разашиље уз подузеће. — За Краљевину Србију поверена је распродаја Г. Јови Лазаревићу, брагајнику „Задруге за подизање зграда“, Београд, Теразије. Г. Лазаревић распродаје дело по 7 динара.

| У овој књижарници изишла је 54. и 55. свеска, „Мале Библиотеке“, у којој је штампан Дра Јована Суботића: „Милош Обилић“, трагедија, у пет чинова. Цена 60 пот. (80 пара дин.)

ЧИТАОЦИМА!

Из . ривредниковог списка упражњених места, радња које се предају ит. д.“ који данашњем броју нашег листа прилажемо — увериће се читаоци најјасније, да свуда оскудевамо у ваља-

| ним занатлијама, трговцима и разним корисним | радницима.

И ми смо често писали о тим потребама а нарочито, да омладину треба за користан здрав рад спремати и у свет слати, да се приучава златном раду, који међу нама невјештим свуда већимом туђин евршава подижући себе тиме, а налш немар и неразумевање својих потреба нај-

| чвршћи му је темељ

Келели би, да се и ми овамо што пре људ-' ски тргнемо, па да нам се не приговара, као да

| смо баш ми од другије најнемарнији и да 320-

стајемо. И из наших крајева има већ све више сјајних доказа да се збиља може где се само хоће, па се надамо, да ће се и далеко боље моћи,

| а то ће бити онда, кад сви прегнемо за добру | ствар колико — ко може и уме.

Сваковрстна привредна упутства, правила, обавештаји и т. д. добију се, као што је познато, у свако доба код управе Привредника у Загребу, треба само картом заискати што ее жели.

Штампарија Ђорђа Ивковића у Новом Саду.