Ženski svet

160.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

Да се кромпир дуже одржи, ваља га оставити 5—6 минута у пећи, кад се хлеб извади. Та топлота убије клицу у кромпиру и биће добар и укусан све до новог кромпира. Наравно, да онај кромпир, што ћемо употребити за семе не треба бацати у нећ.

Да се дрво на прозорима не испуца, од сунчане жеге и влаге, добро је намазати их куваним ланеним уљем, па онда истрти Фланелском крпом. То ваља учинити бар једанпут годишње: тим ћемо за много година сачувати оквир да не труне и да се не мора често бојадисати,

Проба- меда. 'Греба канути кап меда на лед. Ако се кристалише, онда је чист, у противном случају није.

ои,

КЊИЖЕВНОСТ.

Речник српског и мађарског језика. Књижара Браће М. Поповића у Нов. Саду издала је речник српеког и мађарског језика. Сад је изишао само Т. део мађарско-ерпског језика, а затим ће изићи и П. део: српеко-мађарског дела Књигу је саставио професор Јован Грчић и удесио је, да се може употребити у школии у практичном животу. Облик је 16-тина табака, те се може новити п у џепу, а вреди 3 круне увезано у тврде корице.

Јелисавета, Аустроугарска царица и краљица.

Написао по различитим изворима др. Стеван.

Павловић. У Новом Саду, штампарија Б. Хиршенхаузера, 1903. Цена 3 круне. У књизи су 3 слике; артија је фина и књига је укусна. Има 320 страна вел. осмине. Описан је живот и рад те племените и образоване жене, Ко се интересује за те ствари, може наћи овде.

Песме + Бранислава Лукића. Издали Срби другови његови, Сомбор 1903. Српска штампарија Владимира Бајића. Цена 50 потура. Чист приход ове књиге намењен је „Алумнеуму Срп. Учит. Школе Сомборске“,

Изишао је Календар Матице Српске за годину 1904. Ова је народна књига добила своје признање од нашег народа са своје две књиге из прошлих година, па и ова није лошија од својих старијих друга. Ова је књига у толико боља од других календара, што за једну круну даје приде још других пет књига „Матице Српске“, из задужбине Петра Коњевића, те по томе не вреди више од 20 потура, а има без огласа 96 страна велике осмине и преко 30 слика.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 10.

Изишла је Споменица о Првоме Конгресу српских Новинара, држаном 13. 14. и 15 октобра 1902. г. у Београду. Београд. Електрична штампарија Петра Ћурчића, 19083. г.

„Српско коло“, деоничарско друштво за из: давање ерпских књига и листова у Загребу, одобрено је од претпостављене власти и ступа у живот још ове године. Председник му је: Васа Муачевић из Осека, а чланови управе: Др. Богдан Медаковић, Аћим Крбавац, Светозар Прибичевић, Лазар Бачић, Павле Драгић и Михајло Соларић.

Изишла је 58. свеска „Мале Библиотеке“ у Мостару (Издање Пахер и Кисића). У овој свесци приказан је превод Ник. Николајевића Чедкаш од Максима Горкег. Цена 40 пара дин. или 80 пот,

Ад бр. 37/903. Срп. добр. жен. задр. сегединске.

Потписани у име срп. добр. жен. задруге, у тузи јављају срп. жен. свету, да се удова Ђорђа Савића, рођ. Емилија Павловић, много заслужна п. председница ове задруге напрасном смрћу, у угарској престоници преселила у вечност. Тело покојнице пренесено је на најсвечанији начин и тако је сахрањено овде у Сегедину на српском гробљу у породичну гробницу. Покојница је и овој задрузи завештала две (2000) хиљаде круна. Слава, јој! Вечна јој памет и лака јој црна земља била! Она се свечано одужила Српству. Она је делима показала свест Српкиње. Бог да јој души прости ! (У данашњем чланку из Сегедина опширније је- речено о овој заслужној и родољубивој Српкињи. Уредн.)

Из ванредне свечане скупшт. седнице ери. добр. жен. задруге сегединске, држане у Сегедину 23. вепт. (6. окт.) 1908. год.

Јован Ђ. Ћосић с. р., удова Дра Јов. Сремца с. р.,

тајник. (М. п.) председница.

Јавна захвала.

Госпођа Софија Рајић, рођена Стојановић, поклонила је Добротворној Задрузи Српкиња Панчевачких 100 круна. Добротворна Задруга ова, уврстивши госпођу, у смислу својих правила, у ред добротвора, изриче јој и овим путем на том родољубивом дару, најтоплију захвалност.

Из одборске седнице Добротворне Задруге Српкиња Панчевачких, држане 19. августа 1908.

Перовођа : Председница: Душан Радуловић, Милеса В. Ћурчин. парох.

Штампарија Ђорђа Ивковића у Новом Саду.