Ženski svet

146.

да нас је више, да смо све ту, да ни | једна не изостане на овом великом | послу на великој дужности српске мајке, | кћери и сестре, дужности коју је српској сестри обележила још Косовка девојка. Потеците српске сестре, у коло, упишите се у чланство, одвајајте од свога времена | и од свога иметка најмањи део, онолико, | колико можете и колико хоћете, те ла учинимо и ми своје, те да понесемо и

ми свој део дужности према своме народу.

Члан 2. Удружење има чланове: редовних, уте| | |

мељама, тпочасниг чи добротвора. Члан 6.

Редовна је чланица удружења свака | сестра Српкиња, без разлике перо ИЕ рости. Редовна се чланица обвезује да сваког дана одвоји од својих домаћих издатака, од своје зараде, или од свога иметка, по 2 паре дин. (2 пот.) као улог свој који ће управа екупљати на начин, који за најумеснији нађе. Осим тога редовна чланица

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 10. при самом упису у чланство полаже 1 динар уписнине (1 К).

Члан “.

Редовна чланица престаје бити таквом чим за један месец не унесе свој улог.

Члан 8.

Почасни чланови удружења могу бити лица оба пола, која су заслужна за српску ствар У опште или за ово удружење посебипце.

Члан 9.

Чланови утемељачи удружења могу бити лица оба пола, која положе једном за свагда 50 дип, (50 К) друштвеној благајни.

Члан 10.

Добротвори ву удружења лица оба пола, која, било за живота или завештањем, положе друштвеној благајни једном за свагда 100 дин. (100 К).

Београд, 24. августа 1908. год. Управа „Кола Срп. Сестара“.

—Ф— ф —=+>—•——>—————————

0 ХУМАНИМ И ПРОСВЕТНИМ УСТАНОВАМА У БРАЋЕ ЧЕХА.

Говорила у скупу омладинског Кола у Нов. Саду,

При поласку своме у Чешку, обрекла сам Вам, поштована господо, да ћу се интересовати за све просветне и хумане установе, које у Чешкој годинама постоје и помоћу којих су они трајним радом до великих резултата дошли.

Па како смо положајем, исто као и Чеси, опкољени туђинцима, то нам и иста опасност прети, да ћемо, ако се за времена не пренемо из дремежа и апатије, која нас притискује, утонути у мору туђинства.

За то се удруженим силама латимо кормила, да снажном руком очувамо опстанак народни.

Како и на који начин да то учинимо показаће нам напредни народ чешки, који је и сам био у таким приликама као ми сад што смо, и који је, уздајући се у своју сопствену моралну снагу, трајним радом велики успех постигао. Да су Чеси данас на такој висини, могу захвалити пожртвовању и родољубљу чешких жена, које удружене високом хуманитарном идејом, лако пре"лазе преко најтежих препрека, те се приближују великој мети, свога народног поноса и напретка.

6. (19.) септ. 1903. Даринка Калићева, председница истог Кола.

Како сам ове Ферије школске провела код своје сестре Зорке Ховоркове, у Прагу, то сам имала и доста времена, да посетим и проучим сва важнија удружења ческа, а како су ме женска удружења највише занимала, то ћу прво да почнем свој извештај са

|. Централним удружењем ческих жена.

Цел овог удружења је: Да свом снагом ради у својим појединим одборима за добро и поболшање народног живота. — Удружење се ово труди, да словом и писмом пробуди у жени вољу на рад, да је убеди, да поред дужности породичних, сматра као своју дужност и јаван рад; опомиње их сваком приликом, да жена са добрим срцем, које није егонстично, може под заштиту узети не само евоју породицу, него и ону велику породицу бедних и немоћних, који ту њену помоћ требају.

Централно удружење чешких жена, мора се сматрати као једво велико тело, које се дели на ове пододборе: