Ženski svet

170.

ваздух био рђав; гас и задах од неколико сто- | тина људи, гушио ју је, те је осјећала бол у глави и у грлу. „Пошаљи ми Јованку!“ рече дјевојци, која је отворила врата,

„Јованка је изашла госпођице, и рекла је да ће се брзо вратити; рече дјевојка а Мара уздахнувши уморно, оде горе. Тек што стиже у спаваћу собу, чу жестоко звоњење на спољним вратима. Чуо се неки промукао глас. До мало униђе дјевојка носећи прљави комадић папира, на коме стајаше написано оловком:

„Господин именом ЂеФри Стејн, повријеђен је и моли Вас да дођете одмах, ако је могуће. Доносилац ће Вас упутити. Он је на самрти“.

Не оклијевајући ни часа, Мара стрчи доле и рече прљавом дјечаку, који је стајао у ходнику, једва дишући а срце јој дивље лупаше. | „Водите ме одмах томе господину !“

Дјечак бленуо у њу. Чудио се лијепом одијелу и маски, Онда махну главом и ћутећи, отвори врата.

Снијег је падао. Никаква се кола не видјеше улицом. Али кад скренуше у другу улицу, сретоше један празан Фијакери униђоше уња дјечак рече да возиу „Пикадели циркуе“. Хладан вјетар наношаше им снијег у лице. Мара није марила ни за шта. Једна једина мисао испуњаваше њену главу — да ли ће у вријеме | стићи, да га још једном види у животу 2 Дјечак је погледаше радознало, чудећи се за што тако лијепо обучена „дама“ носи маску и што ће она човјеку, који умире у једној крчми. На послетку стигну. Мара плати кочијату и иђаше за дјечаком кроз неколико уских сокачића. Он застаде пред једном крчмом нижег реда.

Јадна Мара дрхташе од стида и страха, кад је отворила врата и унишла. Срећом, мјесто бијаше празно. Ради свађе пијанаца, која се евршила падом ЂеФрија Стејна и који га је. скоро усмртио, остале муштерије су се разбјег- | ле и потражиле мирније мјесто. |

Кад се врата отворише крчмар дође из једне унутрашње собе и поклонивши се Мари | рече: " |

„Мој Вам је дјечак донио поруку, мадам. Господин је при свијести и пита за Вас. Из- | волите овуда !“ |

Он говораше боље него што је писао, ади | гледаше некако дреко на Мару и киселим лди- | цем изјави, даје за њега читава ствар несрећна и неповољна. |

Мара иђаше за њим шутећи, и униђе у.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр; 11

један чађав салон, на страни, гдје лежаше ЂеФри, покривен деком, завезане главе, затворених очију и блијед као емрт. Доктор, ког је крчмар, на брзу руку, позвао, сјеђаше код канашета, погледајући брижно на повријеђепа човјека. На сред собе стојаше прљава и груба жена, на чијем се лицу огледаше брига и зловоља. Кад Мара униђе, доктор устаде.

„јесте ли Ви госпођица Крос2“ упита

„Да!“ одговори она, а он настави:

„Био је сасвим при свијести, па ми је дао Вашу адресу и ја замолих крчмара да. пошље по Вас. „Да, казао ми је да је на самрти“, рече она ниским гласом да не би Ђефри чуо.

„Не може дуго живити. Кичма му је пребијена али очекује Вас; идите к њему“.

Мара му приђеи клекнувши, узе га за руку. Очи су му биле отворене, те гледаше на њу шутећи, неколико минута. Чело му се накупи од великог бола. Онда затвори очи мрмљајући:

„Желио сам Вас видјети“.

Она му благо продрма руку и чекаше да опет проговори; али он лежаше мирно и непомично. Она се окрену доктору који стајаше близу и шапну:

„Миеслите ли да много пати 2“

„То је тешко рећи; можда на махове. Не мислим да ће дуго бити при евијести“, шапташе доктор. Ђефри се помаче и проговори слабим главом :

„С Богом Маро! Био сам неваљалац, али —“ Ту прекиде и стаде тешко дисати.

„Не, не, Ђефри драги! Мени ће бити тако необично без Вас; ја немам више никога!“ мрмљаше клонула.

Она клечаше десет дугих минута крај њега. Тишину прекидаше његово тешко дисање. На једном му се лице згрчи и погледа очајно у доктора који приђе и премаза му усне нечим, што ублажи (бол и лице постаде за чудо мирно. Мара га гледаше читав сат и доктор стајаше близу ње. Жена немирно излажаше и улажаше. На послетку Ђефри отвори, још једном очи и рече јасним гласом :

„Рад бих знати —“ у том наступи крај, да на недовршено питање добије одговор на другом свијету.

Доктор додирну Марино раме:

» Он се преставио. Хајдете сад.

Она се сатну, плачући, и пољуби мртву руку. За тим устаде, сједе на једну столицу и покри лице рукама. Била је и прије тјелесно