Ženski svet
180. ЖЕНСКИ СВЕТ. - Бр. 12.
А кад облак мрачни Жарко сунце скрива, Па му брани, земљи Њедра да цјелива.
. Јачи огањ оспе, Да се облак расплине, Па топлије љуби, Па дивније сине.
Љубав силу пружа,
Љубав крјепи, внажи, Од ње ништа слађег, За то је свак тражи.
Вихор, штоно страшно Сваке зиме хуче, Обара и руши,
Цвили и јауче;
Процвати ли само Љубичица плава, Своју страшну срџбу Забораву дава.
И чудо тад видиш, А куда ћеш веће 2 Долине и брда Озари прољеће
Шта би од вихора, Што — но ужас шири2 Ено га, ђе тихо – Кубори и цири...
Љубави је цјелим, СОв'јетом владат' дато, Грлимо се, јање, Љубимо се, злато !
1
Њежном твоме тјелу колијевка гђе јег Процвати на земљи тако красни цвјет, Јесу ли ти виле из горице сеје,
Из са неба дође, да задивиш свјет 2
Је л икада чобан, кад се свије тама На бр'јегове родне, у сну своме бар, Обасјан мјесецом и златним звјездама, Уснио толику љепоту и чарг
Јел икада харфа њежним звуком својим Прославила тако меку, свилну влае,
Која би се сравнит косам могла твојим, Је л могуће толки и замислит' крас 2
Јел икада пјесник, вала сребренога Слушајући жубор, кад се спусти ноћ, Оку хвале вио, ока што је твога,
Да опије душу, им'о силну моћ
Њежном твоме тјелу колијевка гђе јег Процвати л на земљи тако красни цвјет, Јесу лити виле из горице сеје,
Иг сва неба дође, да задивиш свет 2
12.
Твом имену слатком, чару очи твојих Подитго сам свети у свом ерцу храм, Слика твоја дивна у њем само стоји, Пред њом вјечно гори мојих жеља плам.
А ја увјек једно и желим и жудим:
Твога ока да ме вјечно грије жар,
Слатке сне да енивам на твојијем грудим, Кад над земљом нјема поноћ шири чар;
Да грлећи твоје то вито тијело, Млада крв у срцу младом вјечно ври, Да у души вјечно пјесме кипи врело, Које творац неба у њу младу сли;
Да се дивим бају твога дивног лица, Гладим и милујем твоју црну влас, Да пољупце пијем са малих усница, То надземно пиће, ту надземну слас.
Твом имену слатком, чару очи твојих, Подиго вам свети храм у ерцу евом Твоја слика дивна у њој само стоји ИМ химна се поје само бају твом!