Ženski svet

ми

(45 - ЖЕНСКИ СВЕТ

зум који се оличавају у човечијем карактеру, у његовој части.

Свака Српкиња, која се тог, што напред рекосмо, буде тачно придржавала, а уз то буде још и добросрдачна, биће увек пи вечито лепа.

Снага и лепота душевна свагда ЈЕ јача |

од оне телесне. Најлепша женска постаје

ружна чим јој ман једну борицу спазимо

на челу, а дивимо јој се, ако је душевно лепа, п та лепота јој је вечита, и у дубокој старости имаће поштовалаца, Њене врлине ће се и после емрти спомињати и хвалшти. Али белило, руменило, мидери, | помаде, чипке и пантљике нису, нити смеју | да буду средства женској да буде лепа, |

Тиме оне дају противницима њиховог | ослобођења јак доказ, да нису дорасле за оним, што хоће е правом да траже.

Кинђурење може занимати само оне, које су слабог ума, а може занети и оне, које су безумне.

Умна женска разумеће свој узвишени позив, и по њему ће се владати, знајући, да није њен задатак у животу да само Фабричару и индустрији, напред поменутих ситница од користи буде. Корен женске лепоте лежи у њиовом дугу, У њиовој врлини. а Погледате ли данас. на улици коју женску, која је од „иоле бољег реда“, нећете видети женску него излог кројачки и машамодски. Такве женске, док се у очи хвале, за леђи им се ругају и подемевају.

Немачки писци својим сународницама веле и саветују, да се окану тих будалаштина, да се ослободе тих окова, нека једном растргну ланце, у које их је оковала „мода“. И кад немачки писци довикују тако својим сународницама, шта ми да кажемо нашим Српкињама. Кад се „мода“ презире у Немачкој, кад се та женска сујета и лакомисленост, не слаже са озбиљношћу једне Немице; јест, шта да кажемо ми нашим сејама 2 — Ништа друго но: Кад се већ једном немачки народ хоће да отресе оних грехова у које је загазио, то се ми још већма морамо чувати и не примати оно, што други одбацују и презиру. Наше сеје нису још у томе огрезле, оне још имају времена за размишљање. Ми се надамо, ми смо тврдо уверени, да ће свака свесна сеја примити наш братски

Бр. 4.

и искрени савет; да ће пре него што би се почела по „моди“ владати, запитати: Да ли одговарају ти помодни и раскошни обичаји — обичајима народним; да ли у њима лежи сва срећа и задовољствог И свака, која о томе буде свестрано размишљала, лако ће се отрести ланаца и окова машамодскит, кројачкихг и таланлавријскиг. А при куповању и облачењу нека само оно узме, што се њој самој допада, што је за њу од преке потребе, па је уверавамо, да не ће бити више тиранске „госпоће моде“ „те моралне и материјалне убијце.

__Српеки народ је врло лепо окарактерисао у том погледу човека, својом пословицом : По фаљини ћеш товналан човека какав је. Јест, по хаљинама се може познати свака женска као и мушки, који су лакомислени и беемислени. Шта више хаљина чини женеку лакомисленом и ако није у истини таква.

„Госпођу Моду“ уништити нити хоћемо, нити можемо, но наша је једина намера та, да је ограничимо, колико се то може учинити. За то и саветујемо свакој доброј сеји, правој Српкињи, да ако хоће допста да је лепа, то нека се што простије носи и обламт. Женско је доиста леп створ, али нема ни гаднијег створа од ње осеобито од оних, које су робиње својих лудих страсти и пустих жеља.

Реците нам саме, зар женска нема племенитијег и узвишенијег позива, него да слепо и бесмислено мајмунише фантазију лакомислености и неразборитости. Цео свет напредује, усавршује се, а ви сеје хоћете да живите у чами, заблудама и лудоријама средњега века. Зар је то „нова мода“ 7 Не. То је оно исто, што је било и пре неколико стотина година, само мало „реконструпсано“, „на калуп боље дотерано“ Али то сеје могло трпети у ХУТ. и ХУП. веку, но никако у данашњем, у двадесетом столећу — у веку просвете.

Српкињо селе! сваки корак, што учиниш, да будеш лепа, имај свагда на уму ово троје: владај се по своме разуму, чистој савести и свом рођеном укусу — дижи своје врлине у вис, а сујету потискуј и ти ћеш бити свагда лепа, бићеш најлепша и најмилија женска.

Београд.