Ženski svet

192.

на терет самој општини и мушкој страни, него је с одборницама прикупила па ту цел око 1400 круна и предала општини, а својим заузимањем приволела дарежљиву г-ђу Јуцу Ранисављевићку, тб је украсила ову богомољу богатим кандилом, „небом“ и другим утварима за 6000 круна, а г-ђу Султану Дујакову, да приложи богате барјаке.

За погорелце у Тур. Бечеју, Срп. Црњи и Вел. Кикинди скупила је знатне прилоге. Оамој Вел. Кикинди дала је та задруга на 1600 круна а помогла је и поплављенике у Боени, Херцеговини и Србији са 800 круна. Изучила је приправнацу Даницу Стојићеву о свом трошку а глувонему питомицу Михајловићеву из Карлова испомагала за све време њеног бављења у · Митровици.

Српеко забавиште у Вел. Бечкереку њен је лични рукосад; она му је створила Фонд, купила кућу и за две године издржавала забавиљу са станом, храном и отревом и доживотно пружала му по 400 круна годшниње из евојих прихода. На ту цел приволела је и црквену и политичну општину на новчане прилоге од годишњих 600 круна, установила је у своме друштву, на ту цел и дилетаптске представе, које су знатне своте приносиле овој установи.

Кад јој се упокојио мили и заслужни Бабајко, опште уважени родољуб, Деда Јаша Векецки из Јарковца, она га је упи сала у добротворе своје задруге и поред тога у његов спомен дала 200 круна Фонду свог срп. забавишта, а уписала га је и за потпомажућег члана ерпеког учитељског конвикта у Нов. Саду са 400 кр.

Уппсала је пи своје друштво за потпомажућег члана „Српског учит. конвикта у Нов. Саду“ са 100 кр. а с толико исто и ва члана „Матице Српске“ и српског народног позоришта. Приложила је свој дар и св-савеком Фонду у Срем. Карловцима, девој. интернату у Загребу и 1. д.

Радила је на том, дасе у Вел. Бечкереку подигне српска виша девојачка школа, и основала је на ту цел и на цел срп. за· бавишта до 80 крајцарашких ладлица, које су доносиле по 200 и више круна годишње.

За оснивање срп. више девој. школе, обратила се представком на Сабор цр-

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр, 6.

квени од 1897. г. и понудила у име задруге зграду за ту цел, коју је и купила доцније, те дапас има та задруга своје две зграде у вредности од 30.000 круна. И допде, док се ова зампсао не би остварила бринула се, да оних 50 Српкињица, које похађају тамошњу рим. кат. вишу дев. школу Милосрдних Сестара, добију поред религиозне наставе још и наставу у ерпском језику, српској књижевности и ерпској поторији и обратила се за то рим. кат, надбискупу у Темишвару; а је ли што успела у том, није нам познато.

Основала је тамо за своје чланице српеку читаоницу, која се поред читања бавила и растуривањем српских књига и листова. Основала је као огранак пр тни И Девојачко Коло.

Кад је 1898. г. њена задруга одржала своју прву друштвену славу, Малу Госпојину, и њу позвала за куму, она је при резању славеког колача поклонила задружпом Фонду 6000 круна, те тако је и створила та задруга, поред свих горњих и многих других доброчинетава капитал од 40.000 круна, а данас је мало и старијих задруга ове врсте, које се могу похвалити овако лепим капиталом.

Из тога се види, да је та жена живо учествовала за последњих 20 година у свима покретима народног живота п није ни једну српску народну установу неопажену оставила п радила је свим силама, да подиже п спажи морално и материјално не само своје место и своју околину, пего васколико Српство. Чак је замишљала, да се у Вел. Бечкереку од Добротворних Задруга Српкиња прикупи тамошња државна ткачка радионица да се тим и привредно дижу наше Српкињице. Па и на последњем часу свом мислила је, како ће својим наслеђеним и стеченим благом расположити, да оно донесе што више користи своме милом пароду пи његовој просвети. И како се у најновије доба појавио у народу јаук, да је опасност, е ће усанути извори за издржавање јединој овостраној српској вел. гимназији у Нов. Саду, а чули се и гласови, да и јединој установи овостраних српских народ. учитеља, њиховом српском учитељском конвикту у Нов. Саду усише уље, решила се, да свих својих 300