Ženski svet

БР 10.

За данас, 646о, истакао ви рок На дан мезимца овај Немањина Мезимца нашег да опашеш мачем И мисли новог придадеш му борца; М дан се свечан ето створи тај, Свечаност какву не виде нам дом И треба, јер је последњи у том:

У Југ-Богдана нема више сина, Да очекује таку свечаност.

Па ко се томе већма радовао, Нег они, чија тиме расту крила, Што он приступа — браћа његова, Чија га рука и Однегова 2

Из милоште нам пуке срочисмо Витешки дух у њему уздићи, Обрадоват га врлим успехом,

Да врлост евоју боље осети ИМ с поуздањем прими овај чин Приредисемо му строге исаште...

(кров смех —)

Ал већ унапред знали исход им: На утакмици учитеље све У свакој борби савладаће он. И тако би све.

Ал што нисмо ми, То даље ето извео је он: Опљачкао нам је целу ризницу Дарова царских, наших награда Победиоцу њих намењујући.

Југ Богдат:

А тако зар, и о томе је спор

(Весео устане, приђе Бошку и стави му руке на рамена.)

(0, мачу бритки, сине достојни ! Јуначки тај ти доликује зор На борби увек тако буди хитар, На јагми само за награде спор: Јуначко дело за сваког војника Собом је само најдичнија дика. (Осталим Југовићима —) Одлике своје еви сад узмите, А други пут се боље пазите Наоштрили сте сами ето мач, Ал управљати њиме нисте знали: И зато најпре вас баш посече.

(Сви узимају своје одлике, предају их елугама и врате се

на своја места. Југ смешећи се Бошку –-)

Па тако, сине, све их савлада 2

Бошко Југовић : (поновито —) Нек сами кажу!...

ЖЕНСКИ СВЕТ. 228.

Југ Богдат:

Јесте — признају, Као ковач, који кује жељезо, Док тупом гвожђу не истањи рез, Што призна радо да је сковао мач. И мач засветли, иште да се штује, Ал мач се о муком на наковњу кује Па суди сам сад, је л тај мач у праву Ковачу своме да одсече главу !7

Бошко Југовић :

То није право. (Погне главу.)

Југ Богдат: Је ли, сам се стидиш, Што ниси праву погодио мету 2 Као бик кад земљу у висину баца, А све му самом опет на врат пада И то га залуд и љути и вређа, Он своја не зна заштитити леђа; Ал човеку је браће Господ дао, Па док под челом тек му очи дане Ту браћа стоје да му плећа бране. А ти си, сине, наопако стао, Непријатељу тим си плећа дао. (Примакне га к браћи.) дато се одма ка браћи окрени И тако од сад свог бабу замени! Куда вас моја кад поведе душа, Туд твоја пут им нек казује рука! А да пред браћом постидан ми ниси, Одлика царска док те не надичи Нек мач те овај ка њима узвиси ! (Припасује му свој мач. По томе махне елузи, који му

принесе заставу. Он преда слуви и калпак свој, а прихватив заставу настави:)

А и стег овај најбоље ти личи. (Преда му заставу у руку, а он га целива у десницу. Југ се обраћа Југовићима:)

Нек није зазор ниједноме, синци, Ово је увек најмлађега чин;

А као што до сад гинусте за њиме Од милоште га на руку носећи, Пред очима вам нек је и од сад

ИМ он и знамен, што пред вама носи: Јер завет вам је живота на њему Ил живет вам ил мрети ваља с њим.

Закуните се! (Ови поустају и поскидају калцаке и држећи их у левој. руци подижу десне у вис на заклетву.)

Југовића : Заклињемо се!