Ženski svet

Бр 11

сталешких принципа већим делом испечено тесто, те се не може од њега друго што стварати, а маса народна тек замешено тесто, од ког се може доста што-шта створити у добрим и вештим рукама, то је поглавиту бригу бацила на ову страну да њу подигне, да ју узвиси морално и испомогне материјално, јер је у првим корацима својим у јаван живот увидела, да је материјална страна у животу оно тежиште, што привлачи на вази живота и културни и морални и национални полет народни и појединог човека. Зато је она употребила сваку прилику, кад год су јој дошле у конак ратарке наше или као клијенткиње код мужа адвоката, или да траже помоћи и заштите код:поджупана и судца, да се распитује за њихове прилике, њихов живот и њихово схватање Тевога и националног живота, па је увек знала, да исправља заблуде, да обавештава неуке, да упути незнане. Поред тога је и сама заплазила у села и сеоске домове овога ради, те је тако постала, још пре 40 и 50 година бесплатни путујући народни учитељ, а колико утиче лепа и · поучна реч из уста тако отмене госпође, као што је била у оно доба, гђа Суботића, то може поњати само онај, који је проживео оно доба, кад је народ у својој господи и својим ученим људма сматрао особе, које треба само уважавати и по· штовати. Данас, верујем и сам, нема више тог утецаја на народ ни Златоустова реч, јер је у њему подрмано поверење, те је и онај угледи она вера ослабила прсма својим образованим си'новима и кћерима.

· Из једног поклона, што је добила од своје пок. свекрве, сељанке, створила је наша слављеница нову студију. Она је замислила, да нашу женску рукотворину доведе у склад са модерном творевином те врсте и да је тако подигне на угледно и њој достојно место, како би доспела, на светеку пијацу. Ту је мисао и извела својим неуморним радом и својом одлучном вољом, те "је и уздигла нашу народну рукотворину до узора данашњих Фабричких производа.

__ Она је прва унела народне ћилимове и нашу платнену тканину у господске куће и подигла их на најукусније намештаје најугледније коФире женске. Новосадска изложба од 1884. г., пештанска, изложба од 1885. па за тим и париска од 1900. год. задивиле су сав западни свет са нашим ћилимарством и платнарством и оно сеод то доба шири по салонима најбогатијих и највиших круова, а платно носе и облаче чак и дворске даме, Колико је то угледа, колико поноса и колико ма-

ЖЕНСКИ СВЕТ.

241.

теријалне користи донело нашем народу не да се проценити, и покојни супруг, др. Јован Суботић, погодио је својим проницавим погледом, да нас је то ћилимарство и платнарство народно у очима образованог света исто тако увеличало, подичило и прочуло, као и наше народне песме, но није знао да погоди, ко ће тај Вук бити, који ће ту поезију женске руке нашег народа пронети по свету и приказати нас као народ способан за живот и за напредак људски. Тај Вук женски била је главом његова супруга, а наша дична слављеница, гђа Савка Суботићка. И да није ништа друго учинила осим што је пропагандисала за наш женски рукотвор у великом и напредном свету, па је заслужила опште поштовање и уважење васколиког Српства, јер је она тим начином унела велике капитале у наше народне руке, олакшала житак и створила извор за живот многој српској сиротињи, а поред тога уздигла нас је високо у моралном погледу код образованог света и виших, свагда најмеродавнијих кругова друштвеног положаја, јер се туда више говорило о српском имену и српском напретку. Држим, да нам ни народне песме нису толико прошириле име народно у том свету, колико су то учиниле ове рукотворине.

Али наша слављеница није застала само код ћилимова, веза и платна, него је она тражила пута, да се и интелигентни део наших женскиња загреје за мисао, да народу нашем није толико од потребе пружање потпоре и милостиње, колико пружање рада и заслуге, па је често и замерала, што се народу само милостиња пружа, јер је увидела, да милостиња убија у човеку оно, што му је најсветије, убија у човеку оно, што му је најсветије, убија му понос и самопоуздање. Зато је више радила за тим, да се даје народу зарада, јер рад диже и украшава човека и народ; рад га оплемењава, морално и умно крепи и телесно снажи, он га подиже над животињским светом. Но осетила је, да је за такав велик и огроман позив, да подиже у народу вољу за рад, да му ствара поље и услове за то, одвећ слабачка једна људска снага. С тога је дошла на мисао, да подиже на ту цел у нас женска удружења, па да ова тај позив приме на себе. Али и за то је било пре 40 и 50 година слаба изгледа. У нашим крајевима није било ни једног таквог удружења ни у нас Срба, ни у наших суседа Немаца, Мађара и Хрвата, те није било за то угледа и подетрека, :

Али наша слављеница није у својим тежњама