Ženski svet

Ко 1

говима интелигенције народне није још довољно обавештен о потреби вишег женског образовања. Не мислим ја овде високо и стручно образовање за поједине позиве у друштву и држави, коме такође нисам противан за поједине случајеве, него мислим, да је потреба, да се пружи маси женског подмлатка више образовање, баш тога ради, да се поправи и. подигне наша кућа и наш народ, да постане племенитији, разборитији, ближи по духу и осећајима другу свом, јер бадава су сва мудровања и резоновања, док и жена, као наш друг и помагач у животу и раду, не буде спремна и способна, да схвати и уважи тежње и потхвате мушке стране, док их и она не подупре својим умним, моралним и другим врлинама, нема и не може бити напретка ни на једној страни народног стабла. Човек је зрак народног живота а жена сок, тек обе те снаге заједнички могу подићи и унапредити стабло народно. Пала је она мисао, да само човек диже кућу и народ; на против баш вели наша пословица, да не стоји кућа на земљи, него на жени, а тим хоће да се каже, да је женин уплив на дому претежнији и замаштнији од човековог, а зна се и то, да је "свака кућа и свака породица по један камен из

ког су саграђене ошштине и државе, да је ог- |

_њиште домаће оно исто у друштву, што је савест једне личности у целом скупу, те по томе је и за народ и за државу потребно, да свако његово огњиште даје својим члановима упечатка неизгладива морала и карактера као основе сваком раду и сваком напретку. За тако важан позив као што је жениш на дому и у народу, треба. ју спремити, да буде достојан друг, саветник и помагач човеку Допуштамо, да ове школе у нас па и у других народа по ев' ме _ данашњем склопу не одговарају потпуно оном _ задатку, који је њима намењен али ће време и искуство одвести њих њиховом задатку, јер и ако нам оне и не дају данас свестрано спремне домаћице, дале су нам хиљадама боље образованих матера и патриоткиња, које олакшавају мушкој страни сносити бриге, што их је на њих свалио дух времена и прилике, у којима се на_ шао наш народ с ове стране. Толико видимо, да нам је књижевност бујнија, од како су поникле ове школе у нашој средини, видимо, да су нам порасли хумани и просветни заводи, да ничу добротворке у свима крајевима, које жртвују своје тековине општим народним потребама, и у опште опажамо, да у нашем женском друштву веје много ведрији, напреднији и родољубивији дух, но што

КЕНСКИ СВЕТ.

249.

је пре 30 година вејао док нисмо имали оваких завода. И отворено кажемо, да ми не презамо јако ни од ових најокрутнијих мера, које се на уштрб нашем језику и имену спремају, јер ми смо наоружали досада довољан број добрих и родољубивих матера, које ће са прага свога знати одбити сваку најезду на њихову домаћу светињу.

Ето, и за то смо дужни да се захвалимо нашој слављеници и оним пријатељима народним из 1870. године, што су прихватили молбу покретачице наше и њених десет друга и подигли нам ова три бедема народне културне борбе за данашња тешка времена.

Кад је 1891. г. изишао обвезни закон за малодечија забавишта, са ког је потекла бојазан, да ће нам се у клици убити народни језик, име, па можда и вера прадедовска, појавила се опет у нашој Добротворној Задрузи слављеница, гђа Савка Суботићка с предлогом, да се оснује овде српско православно забавиште новим прилозима самих чланица и потпором задруге ове, те је за ту цел у средини саме задруге прикупљено до 2000 круна, те се том и другом потпором подигло у нашој средини српско забавиште, које и данас штити дечицу нашу од туђинске заразе и чува ју у крилу наше св. цркве,

Наша слављеница одликовала се и на књижевном пољу. Поред њених јавних товора, са којих је и себе и нас прославила и који су је опет као јединствену и прву женску на том пољу приказали, изашли су на глас и њени духовити аоризми, којих има преведених већ и на енглеском језику; а њени чланци „О народним тканинама и рукотворинама“, што их износи Летопис „Матице Српеке“ у ТУ. и У. свесци а који ће се довршити скорим у УЛ. евесци, изнели су је не само као вешту и оригиналну приповедачицу својих доживљаја, него је приказују и као умну и даровиту списатељку, која је многу скривену ману нашег народа својим чистим погледом уочила и многу његову добру страну изнела и показала, како се она може лечити а ова усавршити. дато је и рекао професор Вел. Школе, г. Михајло Валтровић, о овом спису, да је епохалан и да је цењен принос за сазнавање једног дела културног стања из друге половине прошлог века, да је нова појава у нас по врсти својој, појава, корисна и сувремена.

Огрешили би се о пијетет матере наше дичне слављенице, кад на овом свечаном месту пи у овом свечаном тренутку не би исповедили, да