Ženski svet

Бр. 5.

ЖЕНСКИ СВЕТ 113:

вољавајући и захтевима оних, који ју са поруџбином потраже, делује. Морални је успех дакле свакако постигнут, а ни у материјалном погледу не стојимо лоше, јер је дефицит, који се до сад показао, врло мален, кад се узму у обзир знатни трошкови, које је женска задруга имала како око изучавања гђце Данице Стојановићеве, тако и око отварања саме школе и снабдења исте са потребним стварима. Надати се је, да ће славна екушштина у наредном својем заседању и о материјалиом успеху од те школе потпуно повољан извештај добити.

И овом приликом морамо да се са највећом похвалом изразимо о овдашњој срп. прав. цркв. шк. опћини, која је на замолбу женске задруге радо и бесплатно уступила на годину дана две собе у својој згради за раденичку школу.

На ев. Илију 1904. г. дало је овдашње ерп. занатлијеко певачко друштво осветити своју друштвену заставу и том приликом доставило је и женској задрузи један клинац са молбом, да исти у копље удари, што је у име задруге и учинио перовођа њезин. Том приликом заступала је женска задруга још две добротворне задруге и то из Митровице и Бос. Петровца, ударивши место истих клинац и положивши уз свој и од њих припослате прилоге. Поред учествовања у још неколико свечаности заступљена је била наша задруга при парастосима, приређеним у спомен врпеких великана, а цео управни одбор присуствовао је парастосу за Светозара Милетића и Змаја Јована Јовановића.

Управни одбор српске православне просветне задруге у Будимпешти известио је нашу задругу о своме конетитујисању ради подизања и издржавања српског православног девојачког васпиталишта те позвао саму задругу, да се упише за оснивајућу чланицу или добротворку, поједине пак чланице женске задруге, да ступе у ред редовних чланица задруге св. мајке Ангелине. Управни одбор по евестраном претресу овога, позива и програма за споменуто васпиталиште донео је закључак, да наша задруга, п ако потпуно цени емер просветне задруге ев. мајке Ангелине, која је вољна у центруму престонице Угарске основати дом за женску младеж, који би дом замењивао родитељеку кућу и у којем би се девојке наше религијозно-морално а при том у српском духу васпштавале, са уписивањем за чланицу причека до времена, док с једне стране међу боље материјалне прилике дође, с друге пак, док се у томе васпиталишту не оснују неколико питомачких или бар полупитомачких места, тако, да исти и добрим ученицама из сиромашних кућа приступачан буде, јер поред оних високих такса, које су програмом опредељене, нису у стању ни добро еитујисани родитељи давати своју децу у исти завод, већ би то могли учинити једино богаташи, а смер просветне задруге пештанске у овом погледу никако није могао бити тај, да само те девојке из богатих

кућа прими у васпиталиште, а онима сиромашнијег стања одређењем прекомерно високих такса онемогући ступање у тај завод. Чим дознамо да је у овом правцу нешто урађено, сматраће и наша задруга —- особито ако нам се и материјално стање на боље окрене — одмах за своју родољубиву дужност, да исто васпиталиште у еваком погледу потпомаже. Појединим пак чланицама уступљени су са препоруком позиви на уписивање за редовне чланице. Када ми је још част споменути, да је течајем 1904. г. наступила мала промена у часништву женске задруге, у колико је бивши перовођа, г. Светолик Јовановић на тој почасти благодариои на његово место је изабран 26. марта 1904. патријарашки протођакон, г. Стефан Николић, даље да је истодобно са тим избором основано место заменика перовође и то место попуњено са ерп. нар. учитељицом Драгињом Станивуковићевом, слободан сам овај извештај завршити и славну екупштину умолити, да га изволи на знање узети.

Извештај овај узела је скупштина на повољно знање и изразила је управном одбору на његову раду признање и записничку захвалност.

После овога поднела је скупштинека благајкиња женске задруге, Мила Недељковић, завршни рачун од 1904. г. који је од стране надзорног одбора претходно прегледан и тачним пронађен. Скупштина је примила предложени завршни рачун, издала је благајкињи разрешницу и решила је, да се истој записнички изрази признање на савесном и тачном вођењу рачунских књига.

Пошто је и предрачун га г. 1905. без икакве примедбе усвојен а тако истои „Правила за раденичку школу , председавајућа подначелница благодарећи скупштини на поверењу поднела је оставку начелнице, своју, благајкиње п перовође. Окупштина, изабравши досадашњу подначелницу за начелницу а4 ћос, исто тако и за перовођу досадањег; претворила се за неко време у конференцију, а по поновном отварању скупштине изабрано је поново исто чавништво, поименце: за начелницу Јелена „Деметровић, за подначелницу Јелка, Драгић, за благајкињу Мила Недељковић а за перовођу Стефан Николић, који изјавише, да се избора са захвалношћу примају.

На дневном реду била је после овог обнова 1/, управног одбора, пошто је мандат оним одборкињама, које су за такове пре 2 године изабране, у смислу друштвених правила истекао. Једногласно су изабране у одбор исте, које суп отпале, а те су: Марија дра Милетића, Ана Милосављевићка, Ана Б. Петровићка, Софија Андрејевићка, Мара дра Цепењаган Тинка Ђорђевић. По обављеном избору 3 чланица за прегледачице рачуна у г. 1905. и то у особама: Софије дра Олтеана, Даринке Гавриловић и Катице Костић те 83 чланице за оверовљење скупштинеког записника затворила је председавајућа подначелница скупштину, благодаривши присутнима на