Ženski svet

Бр. 10.

јединице ћерке Вере, која је пре две године преминула у цвету своје младости у 20, години живота. У том су храму у засебно дозиданој костурници чело олтара смештени и земни остатци ове миле покојнице, а то ће бити уједно вечна кућа те родољубиве породице. Црква је патосана новим плочама,

зидови су вештачки

исликани, прозори су украшени шареним стаклетом, а иконостас је нов п укравила га је иконама вешта кичица нашег уметника г. Уроша Предића. Столови и иконостас израђени су у мрко тавној боји, богато позлаћени и дају целој унутарњој цркви неки тајанствени вид, који ће у вернима подизати побожне осећаје, особито, кад се запале они велики и позлаћени полијелеји. (ве казује, да је та обновљена 60гомоља српека у Руми један угледан украс српске душе и српске руке, те служи на славу дародавцима, на понос општини и онима, који су својом руком припомогли, да се тај свети храм лепо украси Васе Максимовића, коме нека је част п слава, а покојној му кћери, Вери, вечан спомен!

Славе задружне. Добротворне Задруге Орпкиња установиле су своје друштвене славе. Највише их је примило дан, Малу Госпојину, теу почаст те славе режу славски колач, свете водицу, приређују парастосе својим упокојеним чланицама и добротворима а у последње доба приређују на те дане и друштвене забаве. Тако је ове године приредила лепу забаву с пгранком Добротворна Задруга у Карловцима, Ст. Футогу, Панчеву, и т. д.

тако побожним даром т.

Принцеза Јелена, вратила се од своје тетке Јелене, краљице талијанске, где се дуже времена бавила и отишла је у Црну Гору, своме деди, кнезу Николи у госте.

„Материнско удружење“ у Београду потребује за 1. новембар 0. г. за дом одојчади, једну образовану женску за надзорницу, која ће имати у заводу стан, храну и послугу а 60 динара месечне плате. Осим тога потребује то друштво више дадиља, које ће такође имати тамо стани храну и 80 динара месечне плате. Које би желеле та места добити, нека се обрате писменом молбом до 16. октобра 0. г. по ст. к. на потпредседницу друштва, г-ђу Др. Драгу Љочић.

Пантеон. Београдска је општина наредила, да се раскопа старо гробље, а на том гробљу има још много заслужних ерпеких књижевника и књижевница, који бораве тамо вечни санак, а

ЖЕНСКИ. СВЕТ

235.

немају нигде никог свога, да им пренесе кости у ново гробље. С тога је сама општина решила, да о свом трошку подигне у новом гробљу једну велику и украшену гробницу, па да ту пренесе кости заслужних синова и кћери својих. Тако ће ту доћи кости пок. Ђуре Јакшића, Милице Стојадиновића и других. Нека је слава београдској општини!

Потврђена правила. Добротворна Задруга Српкиња у Мостару, добила је потврђена правила своје задруге од земаљске владе п сад се спрема главна екуиштина за редовно конетитуисање па да се отпочне радити. У добри час, да Бог да!

Панчевкиње су имале на свој славеки дан ванредну екупштину своје добротворне задруге и попуниле су упражњено место учитељице своје раденичке школе. На место г-ђице М. Цвијановићеве. која се захвалила на том месту, једногласно је изабрана, г-ђица Мара НиколиЋева, која је свршила виши кург женске индустријске школе у Загребу.

„Узданица.“ Џанчевачко Девојачко Коло разрешило се од Добротворне Задруге п приступило Омладинском Колу „Узданици“, које је добило од кр. уг. министарства потврђена правила, на основу којих се конетитуисало друштво прошлог месеца. За председника је изабран; г. Милап Матдровић, управитељ срп. више девој. школе; за потпредседника: г. др. Душан Љошковић; за тајнике: гл. Ђока ЛПајић и Душан Шамбек; за благајника: г. Милан ЛХоштиор. За председницу женскима изабрана је г-ђица Милева Драгићева.

Ово се друштво састаје недељно по једанпут и проводи време у севирци, песми, декламацији, читању и сувременим лепим предавањима, које наизменце чланови и чланице воде п сваки пут унапред програм одреде.

Овако је друштво било постојало и у Нов. Саду, под именом: „Омладинско Коло“, али је преетало, не знамо са којих разлога, али свакако је штета по наш друштвени живот, што се така друштва не одомаћују бар по већим српским местима.

Амерички Срби. У Чикагу, тој другој највећој вароши у Здруженим Државама, пма велики број насељених Срба из Европе, понајвише из Боке Которске, Угарске, Хрватске и Олавоније, те су решили, да подигну у том месту своју цркву, школу, читаоницу и српски дом. Купили су већ и земљиште за то близу парка