Ženski svet

268.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 12.

Душа ме боли!

Душа ме боли, боли ме глава, Ал) ћути само, она ми спава. Шта ћете, рец:те, ви овде, људи Не, не, ја не дам да с она буди.

И ја ћу лећи, то она мисли.

Та она спава још увек, је-ли 2

О спавај, спавај! Ал' шта ће људи 2 Куд је носите, јесте ли лудиг

Не, не, ја не дам, она. је. жива, Легла је само да мало снива.

Глава ме боли! Да, опет глава!

Ћут' где је она, она не спава.

Нема је више! Где сте је делиг

О ја знам где си, ти спаваш, је-ли 2 Гуња, 2. децембра. 1905.

Њу ми

Њу ми траже очи моје —

И ено је, ено виде,

Та смешећи, чини ми се,

Да у сусрет мени иде. Гуња, 2. децембра 1905.

Пут у Немачку.

После обављенота пута по дивној Швајцарској, који сам пут намерна засебно описати, кренемо се ја и мој муж 15. јула ове године, на пут у Немачку. Пошавши из Сомбора вечерњим влаком, стигнемо ујутру рано у Будимпешту, где се на путу упознам са матером славног нашег еликара Паје Јовановића, па у пријатном ћеретању п не осетих, да је већ сванудо и да смо близу Будинпеште. Ту на станици доручкујемо а одавде даље у Беч, куда у 6 сати пред вече стигнемо. Почем нам је Беч познат, јер сваке године у повратку с пута, бавимо се у њему по неколико дана разгледајући све знаменитости у њему, отпутујемо после једнодневног одмора у Праг. Варош Праг прави веома леп утисак на човека, особито Храчин, одакле је леп преглед на читаву варош. Црква св. Вида мора сваког задивити, која се у готском стилу обновила и толико исто дозидала, само велика грехота, што је у тако затвореном простору. Лепше би се приказала, да је то огромно зданије на отвореном месту. Враћајући се

Ево ме, ту сам, код тебе туго,

Да ти се тужим и шта би другог Луд, веле, да сам, памети да немам, Што себи овде постељу спремам. Та ти ми спаваш и ја ћу тако,

Та једном мора заспати свако.

Тако! Ал' Боже, где ми је глава > Мртва је она, она не спава. Гробље је ово, ах моје груди! Устај ми, устај, љубав те буди!

Ха, ха, ха! Лудост, боли ме глава!

И ја ћу лећи кад она спава;

Ал' више нећу нигда се дићи,

Од тебе не идем, нећу отићи. Лазар Пешић Јованов.

траже !

Ал' када се из тог тргнем Из тог пустог само сана, Жалосна ми пукне јава, Та она је закопана. Лазар Пешић Јованов.

натраг дођемо до Кинекове баште, коју је са двором заједно купила варош Праг за велику суму и то је сад као шеталиште стављено публици на расположење. У двору је емештен етнографски. музеј, који бих сваком посетиоцу Прага најтоплије препоручила, да га прегледи. Ту се виде из свију чешких крајева народни типови, од воска и дрвета, ношње, обичаји, радови словенских племена, намештаји по кућама и собама и т. д. Човек се не може доста нагледати, особито везу и њиховим тако званим клеплованим чипкама. 0 похвалом морам споменути, да има једна нарочита трговина у којој се само чешки производи продају. У опште се у Прагу ради на томе, да им се туђе ништа не увлачи.

Само да споменем, како су се постарали, да им њихове чешке девојке или жене сврше куре за кување. Ту се примају сироте девојке бадава, а која није сирота, та мора плаћати и за годину дана изиђе као вршена куварица. Хотелијери и друге отмене породице узимају себи за куварице