Ženski svet

ЖЕНСКИ 'СВЕТ

201.

У споменицу. Сестри Ружи.

Селе мила, цвјете љупки Којег нама небо пружи, По љепоти другарице Витој палми, мајској ружи.

У твом срцу као огањ Пламти, живи вјера чиста, Из твог ока љубав сија

И к'о сунце нама блиста.

Душа ти је храм доброте, У том храму олтар свети, У који су постављени Дивни, српски аманети.

За њих су нам дједи пали, Потоком се крвца лила, Јер се често на њих туђа Дрска рука окомила......

Па чувај их, селе мила, Са љубављу врелом храни, Од туђинских нападаја Аманете српске брани!

За ЈЕ

Зворник.

Јел. Остојићева.

~ НЕ И = ЛИСТАК «

СТРАХ ОД СВЕЊРВЕ. ЋЕРЕТАЊЕ.

»Мило ми је! Мило ми је! А где сте до сад> Једва чекам да дођете, знам, ви ћете пајпоузданије зпати разлог: зашто је госпођица Јулија одбила руку доктора Радића 2“

Овим поздравом дочека госпођа попадија своју пријатељицу госпођицу Бркићеву, учитељицу, кад

јој дође на »велики јаузн«, ког је она давала у

славу свог имен-дапа, а па дан Блиц. Катарине, Скоро све отмепо женекиње из села беше ту сакупљено и живо се расправљало о горе поменутом питању.

»датета, госпођица ће то прихвате још њих пеколпко.

«по, иетапа, ја сам сваки дан у господар Перштој кући и уживам поверење госпође Персе, али, зпате ме ко вам — не бих се ја плела' у туђе ствари — верујте ми, поштоване моје госпође, баш и ако ми ко шта и повери —- по, та зпате ме већ —« извијала је учитељица, која је у ствари била ковчег сеоеких повости и тајни.

»Но, по, верујем п сама сам таква«, одобри попадија,

Потребно је познати две јаке ирте у значају наше госпође попадије. Прва од тих је опа, не

пајбоље – знатп«,

пеобичпа женска страст: водити туђу бригу. Како

је то и иначе у нашем друштву врло честа · појава, вредно је код ње задржати ее мало и, раз-

мислити: имају ли право они, који кажу, да је то ведика. мана наших женскиња, ити они, који то шта више за врлину сматрају. Наша госпођа попадија тврдила је, да је слушала баш од учених људи, да то пије никаква мана, и да они то пе зову простим изразом: вођење туђих брига, · него саосећањем. | : '

Њен попа другчије је о томе мислио и замерао јој, што се толико тим послом бави; но оп је био у селу једини, који јој је то "вамерао, оп п пико више, Свакако, да пије имао право и ' је требао поштовати попадајипо саосећање. Па, баш да се то зове и вођење туђих брига, песме се замерити, ако их води онај, који пема евојих брига. Међу те сретне епада баш наша попадија а ја у њој гледам оно, чувено зле шао поси назив »пад попом попа«. !

Као тод што има свакојаких људи у опште, има и свакојаких попадија. Пајобичпије су оне, #16 удеце- са; ~на – парохијама шесте лаве, Зуваћија | не спада у ту обичну врсту. Не

МЗ; 65 За