Ženski svet

било ту погрешну мисао и у нагаег народа, и данас се ценп и уважава женско знање и патриотско осећање исто толико ако не и вигае, као и код мушких, јер жене у друштву, у породицп и народу имају за културу и за привредни напредак далеко претежнији задатак од мушких. Данас се у опнгге признаје, да од женског нараштаја зависи већим делом будућност па и напредак друштвени, јер се приметило, да жена има великог и скоро искључивог утецаја на човека и на народни иодмладак. Ако су оне добре, чедне, вредне, чуварне, патриотским духом напојене, постаће им такав и подмладак и временом сав народ. Данас је већ велико питање за државникеи просвећене умове, гата је по државу и народе пробитачније: или да имају ваљане војсковође, напредно оружје, добре званичнике, или честите и ваљане жене, вредне и чуварне газдарице, добре и разумне матере. И као што се по свима приликама види, канда ова друга идеја превлађује, или бар једнаком мером цене, јер се народи и државе истом вољом и истим одушевљењем заузимају за ову, к:ао и ону мисао. Искуством се сазнало, да се путем женскиња најлакше и најбрже спроводе у варод и друштво све идеје и врлине, које човека красе и уздижу ; женске су носиоци и природни пресадиоци моралног u духовног блага, што га велики умови износе из дубине свога расуђивања и исграживања. И сам Господ наш Исус Христос послужио се женским посредовањем за пренашање својих божанскнх идеја. Па и Велики Наполеон, кад је полазио на освајања, упућивао је вазда своје војсковође, да се побрину како ће прво задобити жене за своје планове. Фраецуску велику револуцију највише су жене распиривале, па и даеашње соцпјалисте и покретачи новог руског покрета користе се највише женском пропагандом. Помоћу жене ослободио се Рим, пожртвовањем Маре (ћерке Иурђа Бранковића) и Милеве (ћерке Кнеза Лазара) продужила је Србпја своју независност и сло боду скоро са једним веком. И тако у

историји свзкога народа и сваке државе има сјајних примера женске врлине, које су одређивале правац раду и напретку државе и народа. Напротив, ако је женска душа кренула на зло, она је сметала и често понишгавала слободу и напредак свога народа и своје државе. Са ових и опште културнпх и привредних потреба, повисила се знатео важност вигаег жепског васпитања и образонања, а нарочито је постало то питање данас важно за национални и верскп међународни одношај. На све те околности мислио је иаш родољуб, г. Лаза кад сј регнио, да из своје богате ризнице, њиме, његовом честитом супругом Софијом п божијим благословом стеченог имања, откине тако знатну своту и приложи на олтар вишег женског образовања српске иародности и то, у престоници Угарске, где је II нашој деци приступачна свака наука и вештина, а у дому, српском и православном, где ће се очувати, од сваке туђинске заразе и друштвене неприлике. Са тих разлога ми смо се веома обра довали том гласу и том лепом дару, као што се и сав наш народ обрадовао и у свпм својим гласплима радосно поздравио патриогску мисао ових родољуба српских те с тога је и Матица Срнска, као једино овострано просветно другатво, из своје последње седнице управног одбора изјавила дародавцима писмеиу захвалу и признање на принесеном прилогу, па тако је и Добротворна Задруга Српкпња Новосаткиња са своје стране у знак свога признања и поштовања одликовала г. Лазу Ду нђерског,*) из своје последње редовне скупштине, од 21. јануара (8. фебруара) о. г., пзбором за свог почасног члана. Сугласно са свима пријатељпма српске женске просвете, довикујемо и ми овим, досад највећнм дародавцима за више женско образовање у нас Срба, г. Лази и Софији Дунђерској, живели! *) Супруга му, гђа Софија Дунђерска, већ је пре одликована почасним чланством ове задруге. Ур.

ЖЕНСКИ СБЕТ Бр. 2