Ženski svet

вољна за неговање свилене бубе, те јен најнапреднији радник на томе пољу у целој Угарској — Јован Бат у Толнанској жупанији, опћини Белдчке, имао исте године тек 886 Е, а 1905. год. 224 01 ћ, зараде. Уопће се у 1906. тодпни у Угарској види пазадак у свиларству, те је према приходу од чахургу 1905. год. у пзносу 8,447,862 К 1906. год. било тек 8.045 151 К, а то долази највише отуда, што је опао број производника како по опћинама тако п по породицама. 1905. било је 128, а 1906. 127 опћина, а 30,647 породпца према тек 29,298 у прошлој години. Међутим посао се је најбоље наплатпо батп прошле године, јер нпгда није долазило 19'20 Ко. чахура на једнога про: пзводника као лане. Највише бете 1750 Ке. год. 1888. Равлог опадању дакле не треба тражити у неуспеху - нерентирању тога рада, него у опадању становништва уопће, које се расељава, надајући се у Америци још бољој заради. "О друге стране пак види се нека званична немарност канда према тој грани привреде, када јој па подлогу и поред законске одредбе забо: рављају п на јавним друмовима не саде дудова, него. друга дрвета, па и од већ засађених напуштено је у Бачкој у 126 опћина да пропадне 96,918 комада ду дова дрвећа — и то од патих места пи. пр.: у Фелдварцу 1,417, у Н. Саду 98, у Суботици 90), у Петрову селу 598, у Обровцу 581, У Кабљу 554, у Каћу 541. ако исто има доста п паших места, где је по друмовпма засађено друго дрвеће као: у Лалићу 300, у Парагама 450, у Мохолу 200, а у Суботици чак 7,000. А према томе посадили су, те накнадили дудово дрвеће: у Моторину 1000, у Госпођинцима 1000, у 'урђеву 999, у Ади 140, у От. Бечеју 600, у Фелдвај-

цу 558, у Ст. Паланци 580. -— Алити једног дудова дрвета не посадите: Турп-

ја, Каћ, Тител, Мартонот, Мохол, УКабаљ, Суботица; Нови Сад п Сомбор. Утешшије је од тога, што је одржапа предавања о неговању свилене бубе са слутало: у Стапару 460, у Саптову 160, у Бођану 210, у Лалићу 800, у Пивни цама 360, у Турији 240, у Теваршшеву

ЖЕНСКИ СБЕТ

320, у Парагама 450, а у Надаљу чак 500 слушалаца.

Напредовало је свпларство по броју производника: у Стапару са 88, У Пивппцама са 14, у Ст. Бечеју га 62, у Пе трову селу са 60, у Турији са 14, у Сплбатпу ва 27, у Товаришеву са 74, у Обровцу са 88, у Ст. Џаланци са 27, у Гардиновцима са 80, у Моторину са 21, у Ади ва 2, у Жабљу са 15, аи друг де са по мање производника.

Овим Лерсе Шуттикове са 162'46 у вараде највише су зарадили у појединим опћипама ови Срби п Српкиње: у Стапару Рада Стојшић 30 1; у Горњем (Сентивапу Миташло Новах 66, у Бођану Ата Думачић 18, у Дероњи Драга Датиловац 14, у Лалићу Сава Угринцић 68, у Сентомашу Јулка Мудринска 102, у 'Турији Стевка Радицић 90, у Ст. Паланци Тоша Зомборац 109, у Плавна Олга Калјиђић 126, у Парагама Панта Панић 68, у Бегечу оста Прокит 121, У Ст. Шовама Милица Тапасит 91, у . Ппрошу Стевит Плачков, 109, у Десп. Сентивану Пера Шапит 105, у Прсалату (2) Нелка Миковић 134, у Поспођинцима, Нова 1уцаков 84, у Чуругу Шандор Пирошки 12%, у Надаљу Лекса Пантић 76, у Ђурђеву Пелимар Опић. 125, у УКабљу Мила По пов 105, у Сомбору аут Ковачић (7) 135, у Лоњем Ковпљу Милица Бегечка 96, у Гардиновцима Милљлат Мијок 64, у Гор: њем Ковиљу Јаша Јованов 12, у Мопорину ("теват Тубић 104, у (Шајкатшлак) „Локу (љлавна Марчић 82, у Ковиљ Сентивану Стеван Глигић 108, у Тителу Атка Пебригић 834, у Вилову Јулка Ђерматов 68. По броју пропзводпика се обе године готово подударају, али зарада појединаца је у 1905. год. код осморице прелазила 130 К, а у 1906. год. осим Персе Шуттникове једва је њих двојица таких, ако бу и то Срби. Према Бачкој истичу се п друге жупаније: у 'Торонталу зарадили су — у Свенмихаљу Отевањ Дамаскин 178, у Ба тшахиду Даница Грујећ 148, у Врањеву Рада Жроњић 148, у Пали Стеват Утор-

ник 142: у Тампткој жупанији — у Бавашиипту Датдра Живановић 129; у Кра шовско северпнској жупанији — у Обре-