Ženski svet
Стр. 262.
потпредседника срп. православне црк. општине, за председника срп- цркв. певачке дружине, за председииковог заменика учитељског збора ст. бечејског среза, за учитељског заступника на епарх. скушитини бачке дијецезе, где је једном
приликом почаствован и на потпредеедничко ме-
сто епархијске скупштине.
Године 1902, биран је у ст. паланачком срезу за заступника на нар. црквеном сабору п Савета, те највише аутономне школске власти у нас. Као
тамо уздигнут за члана Школског такав заступао је неко време и место главног школ, референта. Тако је пок. Душан, поглавито заузимањем својих садругова, учитеља, дошао на највиша и најугледнија места наше автономне црквено-школске управе.
Колшко су га другови ценили и поштовали, види се најбоље из говора, којим се опростили с покојником на гробу г. Бока Михајловић, новосадски учитељ и г. Аркадије Павловић, учитељ и управитељ сентомашки, а види се из оног лепог говора, којим се опростио од покојника парох сенћански г. Прекајски. Вечан му спомен! Т. . Михајловић уступио нам је свој говор, који овде деносимо. -
Лраги чика Душане!
У име учитељства новосадског
последњи опроштај!
среза прими
Како ми је тежак овај часак, драги чика Дутане! Јато мисли ме облеће и нп једна није од у-
техе!
Гледам пред собом оне многобројне посећене учитељске скупштине у В. Кикинди и у Бечеју, на којима се будила успавана свест учитељска и на којима си ти уз незаборављеног Нику Грујића бпо јасна звезда водиља учитељских идеала; чврст. бедем нашег самопоуздања; угледна слика свесна борца за напредак школе, учитељства п народне просвете.
Мало је који учитељ постао тако омиљена личност у учитељским круговима, као ти, мало је и мало ће бити њих, који ће тако искрена срца, тако племените душе, знати истрајати увек и свугде за идеални циљ нашег просветног рада! Свему си томе ти посветио најбоље доба своје, за све те пмао еп ти увек воље п одушевљења, па било да си сложно радио у заједници својих силних пријатеља пи другова, било да сп се нашао у колу млађих својих учитељских другова.
Врлине те, створиле су ти у учитељству о-
ЖЕНСКИ СВЕТ
Бр. 1.
дану браћу, искрене пријатеље, који су већ при свакоме помену имена твога милим, пријатним осећајем сећали се тебе.
Сећали се твога поносног лика, хода и из гледа, сећали се мудра и смишљена збора, сећали се веселог другарског ћеретања о добру пи о злу нашем.
У срцу смо те носили сви као брата, љубили смо те сви и поштовали као старијег међу нами, истицали смо те свугде као достојног избраника нашег, који ће нам свугде и одличним држањем, и тактичним поступцима осветлати образ. И нисмо се никад покајали!
Свака пошта до које си у животу дошао као скроман радник учитељски, била је кристалисан израз наше учитељске жеље, наше тежње, нашег становишта. |
(Са свима смо те украсима окитили, што смо као незнатни људи могли нзвојевати. |
Ти и ми, обоје то приказује верну слику, колика је велика љубав и поштовање другова према другу!
Али таком другу какав сп ти био! Другу који се неће огрешити ни о незнатну ситницу колегијалитета, а камо ли о важне чињенице,
које су од пресудног значаја по име, углед и
самосталност нашу.
Слабе су речи, добри и мили наш чика Душане, којима би оцртали добро срце твоје, племениту душу твоју у овом тужном тренутку!
Мало је израза којима би те прославили у овај мах као човека, грађанина, учитеља, друга, пријатеља, просветног радника пи дичног нашег представника у сваком добром делу.
Јача је у нами у овај мах она пскра, која бије пз ојађеног срца, моћнија је суза која навипре на око!
Тешка је и претешка помисао да тебе нема више!
Неутешии остајемо после тебе, да се спажимо светлим споменом твојим!
Да соколимо млађе учитељске нараштаје дичним примером твојим!
Светло ће ти име остати увек међу пнами.
Топлим сузама и сломљени тугом испраћамо те у вечии мир!
Одмори се трудбениче утруђени, у хладној земљи, кад ти вечност не даде да у животу уживаш трудно заслужену мировину!
Тихо почивај вредни радниче!
Па кад једном заблиста зора српској школи
Па |