Ženski svet

Стр. 62.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Брг- о;

га, морала је пријећи у болницу. Ту је и очи за навијек склопила, једва три неђеље пошље свота Пепе»...

Замислила сам бе. Машта ми створи пред очима за час живу слику тих двоје старих. Чинило ми се, као да их пред еобом гледам...

Обадвоје остарјело, побијељело, ослабљедо. Он необично њежна, више ниског него средњег, стаса, који је некада по свој прилица (био витак, прав, као у дјевојке, а сад се погнуо.

Она слаба, сухоњава, овисока. Кад их гледаш, како под руку пролазе кроз онај лијепи др. воред, мимо оне од старости позелењене црквице, —- чине ти се једнако високи, па некако слични. "Такву сличност налазимо само код таквих људи, који су судбином везани дуго времена у слози живјели.

Њихова судбина била је мало ређега кова. Он је био — како ми други то схваћамо нееретно пасторче природе, слијеп од рођења. Кашње су му невјешто руке за вазда уништиле оно слабе наде — коју су му љекари улијевали, —— да ће икада угледати Божје сувце.

блично се догодило његовој жени. Она је била у неку руку боље среће: лијево око јој је ваљда сам Бог сачувао...

"Али да вам причам по реду...

„Душо, шта радши;» трже ме из сањарвја глас материн. ;

Била је велика оморина, а недјеља поподне. Не знајући, шта друго да почнем, сјеја сам да напишем неколико писама мојам другарпцама. Ове= једно то, што сам знала, да ћемо се почетком септембра опет састати, у

Пријатна _ хладовина . и свјеж мирис, који је струјао кроз полуотворен, застрт прозор, из зеленила и цвијећа, бацише ме у сањарије. Два су писма била готова, али код трећега од наслова ни маћи даље. Маштала сам, а да ме је. ко питао, 0 чему, — тешко, да бих знала рећи.

На глас материн дођох к себи.

„Ту је додуше лијепо у хладовини,/ — настави мати, „али мораш се ипак извући одатле: дошли су ти гости.»

Гости Та ми смо се тек зимус преселили у ову варош, а ја се за овај мјесец дана шкод ског распуста нијесам никуда ни макла.

«Ко је дошао“ запитам онако без мисли, „ваљда к теби когод;«

„Није, душо, него баш ко теби.“

Овђе ми је било заиста лијепо, те се нерадо дигнем. :

Једва сам учинила један корак, а на прагу спазим двије непознате особе. Мати је била коракнула на страну, те је тако госте пропустила.

Били ву то њих двоје.

Сиједа, некада по свој прилици лијепа ковр часто плава, —- коса окружавала је лице старчево. Одмах ми је упало у очи, како то старачко лице ма изванредно правилне и пријатне црте,

Под густим обрвама учиниле ми се полуотворене плаве очи мртве и непокретне, што је необично одударало од онота израза дица и уста, готово скривених под одугим густим брковима. Браду је готово сасвим бријао.

Његова пратилица је — противно од њега —

_имала лице блиједо и нешто дугуљасто, али ба

истим благим изразом.

»Добро дошли фрајлице,« поздрави ме старац пријатним веселим гласом. „једва стигосмо, ова жега не да ни дахнути, а камо ли макнути из куће.“ Е

Мати ме упозна с њима и ми се поздравиме, Пошто смо се намјестили, а ја отворила прозор сасвим, могох моје госте мало боље погледати.

Сад сам тек опазила, да је Ташлер — тако «6 зваб, —— елијеп. Одмах сам појмила, зашто 6у ми се мало час учиниле мртве његове очи...

_ Свромах...

„Опростите фрајлице,“ поче он поново, ја сам саевим заборавио, да имем за Вас једну _ малу добродошлицу. Дед, Ана, ђе си је оставила“

Његова жена бијаше управо заподјела са мојом матером разговор.о домазлуку: каква је љетина усљед ове жеге и шта ће од тога бити. Мужевље питање јој кавда није дошло згодно, али навикнута, да увијек чини по његовој жељи, извуче нешто из шпага. Пакет је бло тако мален, да је одмах упао у старчеву руку.

Нијесам још достјела ни да шта питам, код спазим у Ташлеровој руци некакву округлу сићушну корпицу. Ова је била од“ обичног бијелог бундевиног сјемена. Горњи поруб био је сав ишаран стакленим ђинђувама, првеним и плавим, баш као да је пришивена чипка. Мали држак био је од самих ђинђува. Цијела израда била је заиста вјештачка. <

Захваљујући запнтам, ко је ту корпицу паправио. О „Ва оте извјесно опазили, да је руком рађена,“ примјети Ташаер, „уп погодили сте. Ја сам је сам направио. »О, то је брз, једноставан п јефтин посао,“

Ме АН у

и