Ženski svet

Стр. 50.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 3.

један против другог, јер тиме се само слабимо. Ми се сви морамо подупирати и снажити. И ако има међу појединима у нас какве несуглабвице, ваља их мирно и полако отклањати, време п тако све лечи. У тој међународној утакмици, у тој журби за напретком, која је обузела др. жаве, поједине народе па и поједине људе, имају и женскиње, и као појединце и као читава друштвена половина да сносе своје бреме, да и оне и као чланови народа и као чланови друштва пораде, да се целокупна народна снага покреће унапред и народни понос што више диже и испупчава у међусобној борби. Кенскиње су, као пи мушки позване да раде на том, да се диже и јача поје. дина породица ас њоми цео народ, јер народ и није ништа друго, него свучп породица, које једним јевиком говоре и једну прошлост имају. Поред те дужности имају да раде и на унапређењу умном, моралном и привредном васколиког свог народа. Напредак породице зависи од сваке поједине личности на дому, а у првој линији од матере као поглавице унутрашњег рада и реда кућевног, а напредак народа зависи поред добре друштвене управе, још и од осталих народних и друштвених установа, које га упуКују на корисни и племенити рад. Међу таке установе уврстили су сви напредни народи и женска удружења, која су својим радом на хуманом, просветном и привредном пољу стекла свуда, па у нашем народу, лепог признања, а својим родољубивим жаром и маром присвојили су љубав и поштовање свих мислећих људи и свих државних мужева. И наше ср: ско друштво толико је већ свесно да по ња, која му добра носе и колико заклона пружају овака удружења ва његов национални подмладак, особито сад, у овим све тежим данима, што се гомилају над главом нашега народа. Па баш са тих разлога и долазимо пред наше интелигентније (Српкиње, да их умолимо, да се што пре удружују у оваке задруге свуда, где је год могуће, јер данассутра спатиће бар у Угарским крајевима ови народни аманети на породице и ова-

ка удружења да их негују и очувају. Школи се полако кидају крила и кад она малакше и изнемогне ширити намењену јој мисију, треба да дочекају у

"своје руке тај задатак матере и ова у-

дружења женска. А то се време ближи, ето већ закуцује на врата наше народне школе. Зато вам узвишеним гласом до: викујемо, миле сестре и родољубиве СОрпкиње: удружујте се!

Кад је могло да се нађе у маленим српским селима, у Голубинцима и Добановцима толико одличних и родољубивих Српкиња, да оснују оваке задруге, зашто се то не би могло створити и у местима, која ву двојином и тројином већа од ових2 Зашто да то вису кадре учинити и Срп киње у Сасима (Новем Карловцима), у Војки, у Лаћарку, Мартинцима, Кувмину, и т. д. која ву исто тако велика па нека и већа. Зашто да нема своје задруге Беловар, па Писанаца, па Бучије, у Пакрачкој епархији, која бу и већа и многобројнија са српским живљем него

у поменутим сремским местима2 Па где

су толика наша места по „Лици, Банији, и Далмацији што би могла скупшти бар по 20—380 интелигентнијих Српкиња на окупу у оваком родољубивом правцу. А шта да кажемо тек за Угарску, где је опасност понајвећа за губитак народне мисли настала и где су села и варошице ушорене и приступачније за жртве око опште ствари, па ипак немамо још взадруге у Паланци, Товаришеву, ПЏивницама, Д. С. Ивану, Врбасу, Стапару (отпочело се ту нешто радити па застало), Кули, Ст. Сивцу, Шовима, Кулпину, Фелдварцу, Турији, Мохолу, Сенти, Госпођинцима, Ђурђеву, Мошорину, Тителу, Ковиљу, и т. д. где су места и пунија и имућнија интелигенцијом од сремскох и личких крајева наших. Па где су она богата потиска места у Банату, као што је Крстур, Бала, Тур. Кањижа, Беодра, Карлово, Тиса Хиђоши т. д. где ву: СОрп. Сенпетар, Чанад, Саравола, Фенлак, Мехала, Чаково, Дента, Фењ, Башахид, Кумане, па Мокрин са 9000 срп. православних душа; где је Елемир, Итебеј, Модош, Кеча, Кларија, Српска Црња,