Ženski svet

Бр. 8.

Варјаш, Алибунар, Улма, Самош, Добри ца, Илавџа, Кусић, СОг. Молдава, Мраморак, Делиблато, па Долово са 6000 душа; где је Омољица, Ковин, Баваниште, Црепаја, Севкерин, Опово, Баранда, Сакуле, Идвор, Јарковац, Ботош, Томашевац, Орловат, Чента, па Перлев у коме се већ и девојке дигле пи у заједници приређују забаве за општу корист а жене п матере ћуте п не маре, што им се деца отуђују по комуналним школама, од свог јевика п своје матере цркве; зар је. свуда туд пзумрла у нашим Српкињама свака отпорна снага за своје народне светиње! Авај, матере и кћери на ше, не дајте, да вам се сатре колено, оно колено, које говорп најлепшим и најмилозвучнијим јевиком у целом свету, не дајте, да сеу потомству вашем изгу-

ЖЕНСКИ СВЕТ

(Оро

би успомена има толике велике и славне мужеве и Српкиње на научном, моралном и јуначком пољу, не клоните у свом одушевљењу и свом народном поносу, него се удружујте, ако иде, у појединим местима, ако не, онда са више оближњих места заједнички, па порадите, да се народна свест диже, народно пме узноси, народна снага јача, а то се може изво: дити само у удруженој снази. Гим ћете путем стећи себи поштозање, угледа п хвале ва живота п по смрти у потомству благослова и историјског признања. Свештенице (попадије) и учитељице поведите коло, на вас се очекује, од вас се тражп то у првој линији. Напред дакле, јер време лети, па ко с њим не иде, заостаје и пада.

о ни

ППрадрави При прослави двавотлетогодишњида членова ср, Народног позоришта,

Госпођи Тинки Лукићки, изговорила мала Анкица Ивковићева.

Уметнице српска врла

Из мојега младог грла

Поздравља те српска нада:

Да нам будеш духом млада

Кроз дваестпет нових лета

На даскама овог света,

На којим су твоја дела

Најлепши ти венац сплела

Око слављеничког чела!

Уз сјај, што ће вечно сјати, У Новом Саду, 25. 1. (8. П.) 1908.

Људи могу тек ти дати, Што на овој земљи роди; Ал и њима ево годи —

Уз небески венац славе Свог ловора лист да ставе: На сав дар твој као уздарје Овај дарак мала ствар је, Што ти пружа рука млада Уз признање твога рада

Од грађана Новог Сада.

Ј Ж.

И.

Госп. Димитрију (Мити) Спасићу, изговорила мала Милка 6. Ћирића.

ДРАГИ ЧИКА МИТО!

Мален је овај дарак, Малена сам и ја —

Али је велика радост Што ми у очима сја:

Грађани Новога Сада Лепу ми почаст даше,

Ја Вам у име њино Поздрављам славље Ваше.

Они Вам поздрав шаљу Крај овог дара мала Они Вам кличу: „Слава“ ! Они Вам кличу: „Хвала“ !

И

Нови Сад, 1908.