Ženski svet

Стр. 98.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 5.

Наши петогодишњи састанци.

— Чланицама Добротворних Задруга Српкиња. —

Ова, 1908. година као да ће бити исписана златним словима у псторији овостраних Добротворних Задруга Српкиња. На то даје слутити последња глав на скупштина Добротворне Задруге Српкиња Новосадкиња, која је, као што је познато, једногласним закључком прихватила одборски предлог: да одсада Задру га сваке године приреди једну забаву у опште народне сврхе, сваких пет година пак, да се одрже заједнички састанци заједно са осталим задругама које исте таке забаве приређују, на којима би се састанцима онда решавало, на шта да се употребе ови заједнички прилози наших Задруга, сакупљени у току од пет година, а у једној истој сврси, договорно.

| Значајна ће бити ова година у исто-

рији овостраних Задруга Српкиња, јер ови петогодишњи. састанци наших овостраних женских задруга служиће као. неки наши конгреси, на њима ће се изасланици наших задруга састајати на договоре, многа ће се корисна замисао моћи на њима оценити, а поврх свега ови ће конгреси сваке пете године многу нашу народну тековину обдарити лепим значајним прилозима, или ће баш саме Задруге на овим састанцима коначно решавати о оснивању таких народних установа које немамо и до којих можда друкше, никад не би ни дошли.

Добротворна Задруга Српкиња Новосадкиња задужила је на овај начин овим кораком српски овострани народ вечитом захвалношћу а уједно, прикључе ли сеп остале наше задруге закључку Новосадкиња — у што не сумњамо — питање организације наших задруга толко пута покретано, решиће се на најлепши и најкориснији начин такођер овим закључком.

Овим редовима и хоћемо да позовемо наше Добротворне Задруге Српкиња, свих 40, нека што пре донесу сличне закључке и нека свака од њих, још ове године приреди једну забаву у ову сврху, 1913. године пак, дакле после навршених 5 година састали би смо се онда први пут

на заједнички састанак, да решимо, којој ћемо народној установи дати своје овако сакупљепе новце.

Додирујем само, по мом схваћању, овај први наш састанак требали би да одржимо у Новом Саду, дакле са тамошњом Добротворном Задругом Српкиња. Гле ће се други састанак одржати, питање ово, углавили би одмах на првом састанку у Шовом Саду. И тако даље, сваких 5 година у напред. Свакојако би требало закључити, да се ови састанци сваких 5 година у другом месту држе.

И још једно. Већ у свом првом чланку у 1. броју овогодишњег „УКенског Света« споменуо сам, да би ови умишљени састанци заједно са забавама требали да послуже уједно и као подстрек нашим Задругама, да што боље осветлају себи образ у утакмици међусобној. Нека свака од њих тежи, да у току од 5 година прикупи што већи може прилог од својих овакових забава, па чак и она најмања п најсиромашнија.

Ову лепу тежњу требало би потпомоћи још и тиме, што код заједничког са= станка, при одлучивању, на које сврхе да се употребе сакупљени новци, не би требале да имају све задруге једнаки број гласова. Рецимо, да оне задруге које у току 5 година сакупе између 200 и 600 круна имају један, оне између 600 и 1000 круна два, оне са прилогом од преко 1000 круна три гласа.

По себи се разуме, да би поједине Задруге морале сваких пет година на својим главним скупштинама и то решавати, на шта мисле, да се употреби сакупљени новац. МИ то би онда изасланике везивало. Код гласања на састанку одлучивала би већина. За случај, да гласови буду једнако подељени — што ће се свакако ређе десити — изасланик задруге са највећим прилогом морао би за овај случај да има 4 гласа.

И тиме би све било удешено.

Ми молимо наше Добротворне Задруге у Банату, Бачкој, Босни, Далмацији,