Ženski svet

Бр. 6.

ЖЕНСКИ СВЕТ

(тре а .

веног, ружачастог и сиво зеленог гранита, које се достојанствено пружају према обали морској и чине Порто једну од нај. лешних лука на свијету.

Имала сам прилике видети дивну око лину Ш]рицарске и Тирола, али овако величанствен украс природе, чини ми се као да ствара само бујна машта умјет ника.

Пред мојим душевним оком непрестано

стоји жива слика оног бајног предвечерја, кад су последњи сунчани зраци пољубили врхунце ових пурпурних хрида, а цјелу околину завили у најљепше цвјетне боје. Изгледало ми је, као да је нека невидљива рука из доба мутоњанског, вештачки истесала ове огромне стјене и дала им облик вилинских двора. __Ускрс смо провели у умиљатом сеоцу Сагрезе, гђе још неколико стотина Грка бораве, који су у 17. столећу, прогоњени од Турака, овђе уточишта нашли. '

Амфитеатралски је положај овог лепог местанца, искићеног сваковрсним троп ским биљкама. Урођеници живе у најлепшем складу са досељеницима. Изненадио нас је њихов хумани обичај — за време ускршњих благдана. Грци са својом ли тијом посјетили су храм божији браће католика, а ови су им опет свечано одали почаст, водећи велику процесију око грчке цркве.

Ретко се види у нашим крајевима, овакав примјер међусобне љубави и слеге!

Чудновато је, да на овом бајном острву Корзици, гђе вечно цвеће цвати, живи врло озбиљан, тужан народ. О храбрости и родољубивости овог народа имамо довољно доказа из историје њихове прошлости. Познати су нам јунаци из породице Вопараге, Раоћ и Рогхо 4! Вогго. Упознамо ли боље карактер корзиканца, видићемо у коликој мјери је он индивидуа_ листа. још ћеш наћи у њега потенцирана она света чувства, која се код осталих цивилизираних народа све више и кише губе, нестају; чувства части и вјерности. Корзиканцу су ова својства тако рећи прирођена, један део његове нарави. Још живи у народу закон »Уепдена« (освјета). »Оружјем у руци брани част своју, а не-

" острва врло

вјеру казни смрћу«, вели закон Уепдене. У истину, само својим омиљеним стилетом крчи си корзиканац пут правди. Изневјери ли момак лдјевојку и погази задату реч, то учињену неправду плаћа кривац животом, или ма који члан његове родбине. Убица тражи заклон од судбене власти у густим Массћата. Тај народни јунак добије насив Вапди, а помоћу својих вођа и при. јатеља, уме вешто да се крије, тако да не падне у руке вишој власти. Безбројне приче живе у народу о краљу бандита Вејапосеп, који је 30 година провео у мирисавим Массћјата. Од кољена на кољено наслеђује се Уепдена, тако, да се. више пута годинама прогоне две породице, док се потпуно не униште, Претјерано нам се чини ово чувство освете, ова страст, која гони човјека да тражи око за око. Али завиримо ли дубље у срце корзиканца, видићемо и увјерићемо се, да је корзиканцу чувство вјерности јаче од смрги, да он држи до своје части више него до свог живота. Потребан је дакле корзиканцу овај народни двобој. Необичну велику почаст одаје корзиканац својим мртвима. На острву Корзици постоји прави КиИш5 мртвих. И најсиромашнији грађанин, сељак, сазидао је својим покојницима лепу гробницу у облику мале црквице, која се већином налази недалеко од посједа сељаковог. Небројене гробнице (Мацзојеје), ограђене жалосном врбом и сургезизот, чине ову цвјетну долину меланхоличном, озбиљном. Црно руво је тако рећи постало корзиканцу народна ношња, јер се сељак радо завије у црнину по 4#—5 година за својом родбином. Удовици је црни вео доживотно прописан. Погребна церемонија код корзиканаца подсећа нас на примитивно, незнабожачко доба. УКенскиње се одликују као пјесњикиње, и особито приликом спровода импровизују врло дирљиве тужаљке. Имали смо прилике чути једну народну »Уосегануе« (пјесњикињу). Гутуралним гласом извијала је Мосегануе над мртвим тјелом једне младе дјевојке необично дирљиве мелодије, тргала си косе и грувала у прси. Гледајући овај призор чинило ми се да видим тугу, — персонифицирану